Нису формално удружење, али су врло организована група у којој је око 140 хуманитарца који брину о напуштеним животињама. Псе луталице не зову тако, објашњавајући да су они заправо били „нечији“ и да их је тај „неко“ оставио на улици, незаштићене, гладне и незбринуте. Тада они постају њихова брига, јер, како тврде, локална власт то не чини, иако би морала.
-Апатину власт годинама обећава азил, али од њега нема ништа. Уместо хуманог збрињавања паса са улице, довлаче се шинтари који за огроман новац неколико пута годишње склањају псе са улица. Осим што то не раде на законом прописан начин, они, приметили смо, а то и грађани виде, често довозе псе са других територија код нас, тако да се овај проблем практично никако не решава, објашњава Јасмина Согић, једна од оних која већину слободног времена проводи бринући о псима са улице.
Локална самоуправа је, каже, још пре шест година добила препоруку заштитника грађана да МБ „Авенија“ не сме да купи псе са улице, а то исто је закључила и ветеринарска инспекција, којој су се обратили.
-У одговору, односно решењу које смо добили од ветеринарске инспекције стоји да се не дозвољава ангажовање „Авеније“ јер не испуњавају услове за купљење и превоз паса, те да је дужност локалне самоуправе да има зоо хигијену која би се бавила напуштеним животињама. Председница, којој смо се такође обраћали, је изјавила за РТВ Војводину, 17. септембра 2020. године, да ће проблем бити решен „изградњом азила наредне године“, али то није и спровела у дело. Две године касније, на нашој територији поново је „Авенија“, у шта смо се уверили пре неки дан кад смо их затекли у центру града, додаје Согићева.
Јована Љубановић подсећа да је пре две године било организовано и потписивање петиције, те да им је у општини речено кад су је предавали да је „не подносе“, те да ће проблем „бити решен“. Од тада, до данас, наглашавају, проблем не да није решен, већ се продубљава.
-Председници смо поново скренули пажњу на „Авенију“ пре месец и по и тражили адекватније решење за хумано склањање паса са улице, њихово стављање под надзор, чиповање, касстрирање, вакцинацију и тада нам је речено да ћемо добити писмени одговор на наше захтеве уз неко понуђено решење. Одговора нема, али зато поново има „Авеније“ у нашем граду, разочарани су чланови овог неформалног удружења које брине о напуштеним животињама и додају да су спремни да помогну својим волонтерским радом да се овај проблем реши, али да сем њих очигледно нема других заинтересованих.
Наводе и да разумеју уплашене грађане, јер је евидентно да паса на улицама има све више, те да се константно појављују нови, које, како кажу, довозе и шинтери, али и грађани из других места.
-Скоро сваки градски кварт има по неколико „својих“ уличних паса о којима брине по неколико грађана из тог дела града. Пре седам, осам година у „есовима“ смо имали само два напуштена пса, Неру и Пита. Данас су ту још Зоја, Лепи, Миа, Коста, Киа, Били, Деда и још десетина других, јер нам стално долазе нови. Ми смо раније знали све наше, градске псе, данас је то тешко пратити јер нам довозе нове које не познајемо, наводи Ања Рајаковић и додаје да о свим тим псима брину искључиво хумани грађани који издвајају новац за њихову храну, стерилизацију, вакцинацију, лечење, привремени смештај и све друго шта им треба да би преживели. Сви они виде решење у азилу, чија изградња се годинама најављује, али од којег још увек нема ништа.
Ј.Миљуш
