Данас је одржана 24. седница СО Апатин којој је, од укупно 29, присуствовало 22 одборника.
Од четири тачке дневног реда највише пажње одборника привукао је Програм развоја туризма општине Апатин са Акционим планом од 2023. до 2025 године.
-Овај документ је стратешки основ који треба да усмери рад туристичких субјеката са подручја наше општине у наредне три године. Период за који је донет мора бити временски и плански усклађен са Стратегијом за развој туризма Србије и Војводине, објаснио је Немања Јовић, директор Туристичке организације и додао да је наша општина прошле године ангажовала агенцију за консалтинг и менаџмент “Саветник у туризму” из Београда, која је уз радну групу из општине сачинила овај Програм који ће бити основ за аплицирање средстава на разним конкурсима.
НАЈВАЖНИЈИ ПРОЈЕКТИ У ПРОГРАМУ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
У Програму и Акционом плану развоја туризма за наредне три године као најважније активности тј. пројекти наведени су реконструкција чарде „Харчаш“, изградња музеја, бициклистичка стаза од Бање до Свилојева, привезишта за чамце у рукавцу између пристаништа и лучке капетаније, уређење стазе за спортове на води, набавка кајака, кануа и педалина за изнајмљивање, уређење плажа на Дунаву, измуљавање и насипање песка апатинског Дунавца, изградња одмаралишта (ризорта) на бази еко-одмора у старој фабрици рибе, смештајних објеката више категорије са рестораном на рубу насеља на ободу СРП „Горње Подунавље“ са погледом на Дунав. У плану су и пројекти припајање постојећих базена на отвореном у оквиру РХ Јунаковић велнес центру, подизање затворених балона са системом загревања над постојећим или делом базена на отвореном, довршетак изградње велнес и спа центра, организовање обуке за туристичке водиче и пратиоце. Наведено је и креирање више тура и рута: едукативне туре за децу и одрасле на тему упознавања природе у оквиру СРП „Горње Подунавље“, креирање и понуда локалних културних тура „Стазама познатих личности Апатина“ (Пал Абрахам, Ервин Шинко, Миодраг Борисављевић, Слободан Бурсаћ, Рудолф Удвари, Лудвиг Хорн и други), руте на тему „Старе и вредне куће Подунавских Немаца“ у Апатину, руте на тему „Приче и легенде Апатина“, „Скулптуре на отвореном“, регионалне руте „Пут пива“, која повезује Апатин са земљама произвођачима пива у региону, опремање полуострва, изградња на њему видиковца са погледом на Дунав и Апатин, изградња и обележавање бициклистичке руте Старог Дунава, уређење градског парка, увођење нових манифестација као што су „Карневал бродова“, „Вече стваралаштва Абрахама Пала“, организовање школа у природи са камповањем за децу и одрасле, обогаћивање постојећих манифестација програмским садржајима и друго.
ТУРИЗАМ – ЈЕДАН ОД СТУБОВА ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ
У закључку се наводи да усвајањем овог Програма туризам може постати један од стубова привредног развоја овог краја.
-Потенцијали Дунава за развој наутичког туризма, СРП „Горње Подунавље“ за развој туризма специјалних интересовања, уз даљу модернизацију Рехабилитационог центра „Јунаковић“, која ће унапредити здравствени и спа и велнес туризам, поред већ прилично развијених манифестација, до краја 2025. године могу прерасти у одрживе атрактивне и тражене туристичке производе што би повећало видљивост Апатина на домаћем и страном туристичком тржишту, наводи се у закључку.
Такође је истакнуто да је, с обзиром на вредно природно наслеђе апатинског краја нужно очувати и унпаредити природне потенцијале и ресурсе.
-Апатин спада у подручја угрожене животне средине. Да би се спречила даља деградација, побољшало стање и умањио ризик по животну средину као ограничавајућег фактора развоја, треба утврдити оптималне начине коришћења природних ресурса и простора како би се природне вредности очувале, а животна средина унапредила. Развој туризма се деценијама кретао у правцу коришћења потенцијала реке Дунав и термалних извора РХ центра „Јунаковић“, међутим у складу са захтевима тражње и трендовима у туризму, мора се имати у виду да се културно историјско наслеђе све чешће комбинује са природним, при креирању туристичких производа, што би требало чинити и при формирању туристичке понуде на подручју апатинске општине, истиче се у закључку и додаје да применом предложених мера, до краја 2025. године се може очекивати повећање броја долазака туриста за 35%, а број ноћења за 40% у односу на 2019. годину.
ПОПИЋ: ПРОГРАМ ДАЛЕКО ОД РЕАЛНОГ СТАЊА
Програм је критиковао опозициони одборник Перица Попић, приметивши да умногоме одудара од реалне ситуације у туризму општине. На саркастичан начин, кроз причу о групи туриста који су се нашли у Апатину, пластично је објаснио какво је стварно стање у туризму.
-Примера ради, туристи видели план, по коме имамо пристан, стижу крузером, хоће да се искрцају, кад оно - пристана нема. Некако уз помоћ фосни које брзо “монтирамо” сиђу на обалу, одлазе у визиторски центар да се упознају са туристичком понудом (јесте да је узводно и није на руку), кад – ни њега нема, јер паре нису узете из приступних фондова ЕУ, о чему сам већ говорио. Враћајући се назад у град освежење потраже на градској плажи, а тамо – купање забрањено, у сред сезоне фекалије у води. Одлучују се за градски музеј кад - ни њега нема, одлазе на атлетски стадион да погледају неко такмичење, али ни њега нема иако је председница најавила завршетак до 2021. године. Иду да се окрепе у велнес центар – кад тамо, ни њега нема. Као алтернативу, бирају чувени пригревачки мотел у који су утрошени милиони, до ког могу поред оне рупе за уље чија кривична пријава још увек стоји или кроз шуму, јер је исечено хиљаду стабала па се види, кад оно - рецепција мотела ради само за 1. мај. Као алтернативу бирају Мали Петров салаш, али под условом да директорка није раскопала пут, јер у противном ни тамо неће моћи. Разочарани, решавају да напусте Апатин. Одлазе на железничку станицу кад тамо – нема ни железничке, ни воза, ни пруге. Једино им остаје аутобус, под условом да неиде преко Бачког Моноштора на Бачки Брег, јер иако смо рекли да га има – пута нема. То вам је слика туризма у Апатину, зато што Апатином не управљате ви, већ повереници које слепо слушате. Поента је да заврштавате започето, једно по једно, а не да се средства разводњавају на сто места, истакао је Попић.
КОРАЋЕВА: НЕЗАВРШЕНИ ПРОЈЕКТИ НАСЛЕЂЕНИ ОД ПРЕТХОДНЕ ВЛАСТИ
Одговарајући на примедбе, Јовић је рекао да је у туризму урађено много тога, да је прошле године Апатин посетило 10.690 туриста који су остварили 69.719 ноћења, што је највише од 2004. године. Такође је додао да је обуку за категоризацију смештаја у домаћој радиности прошло 44 наша суграђанина, да се праве нови објекти са смештајним капацитетима, да су организовани бројни једнодневни излети, док је председница општине истакла да је доста незавршених пројеката наслеђено од претходне власти а да исходовање неопходне документације за њихову легализацију или даљу изградњу захтева пуно времена, што је управо случај са пристаном, који све ове године није имао употребну дозволу, али је тај процес при крају.
-Пристан се налази на парцели која није на општини Апатин. Успели смо да прогласимо јавни интерес, укњижимо је на општину, исходујемо дозволе. Таква ситуација је са већином објеката, то нас је дочекало кад смо преузли власт, објаснила је Кораћева.
Већином гласова, 19 за и три уздржана, одборници су усвојили Програм развоја туризма општине Апатин са Акционим планом од 2023. до 2025. године.
СВАКО СЕЛО ИМАЋЕ СВОЈА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕРАДУ ОТПАДНИХ ВОДА И КАНАЛИЗАЦИЈУ
Са истим бројем гласова усвојена је и Одлука о изради измена и допуна Просторног плана општине Апатин. Главни циљ је стварање услова за изградњу канализационог система у насељима општине Апатин и одређивање локација за постројења за причишћавање отпадних вода у КО Пригревица, Свилојево, Сонта и Купусина.
-Измене и допуне Просторног плана садржаће детаљну израду, као и правила уређења, грађења и коришћења подручја чиме ће се створити одговарајући плански основ у смислу директног спровођења издавања локацијских услова у складу са законом. Измене и допуне Плана односе се искључиво на област водопривреде, односно на изградњу постројења за прераду отпадних вода и канализационих система у насељима Пригревица, Купусина, Свилојево и Сонта, као и Бање “Јунаковић”, објаснио је известилац по овој тачки Синиша Јовановић.
На данашњој седници усвојени су и Предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о оснивању Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ и Предлог Одлуке о оснивању Општинског културног центра.
Ј.Миљуш
