БОРИС МАШИЋ: ИНВЕСТИТОРИ ОДУСТАЈУ ЗБОГ НАШЕ НЕЕФИКАСНОСТИ

Објављено: 02.07.2019.

 

Захваљујући ентузијазму Бориса Машића, председника Удружења Немаца „Адам Беренц“, у Апатину већ више од годину дана послује компанија Dunavserv Shipping. Ово је једна од првих страних бродарских компанија, која је основана у Србији.

Представите нам компанију Dunavserv Shipping, за чије оснивање сте најзаслужнији и чији сте директор. Она је настала из Ваше добре сарадње са немачким бродовласником?

-Као председник Немачког удружења „Адам Беренц“ у два маха сам учествовао у доласку Подунавских Немаца у Апатин, бродом. У другом случају гости су дошли путничким крузером, који је у власништву истог бродовласника. Тако је кренула наша комуникација, које је кулминирала нашом даљом сарадњом. Само да додам да ће Подунавски Немци и ове године посетити Апатин нашим бродом, иако се неће овде искрцати, већ у Мохачу.  

НАДАМ СЕ РАДНИМ МЕСТИМА И НА ДРУГИМ БРОДОВИМА

Каква су искуства за овај период колико постоји компанија, да ли су испуњена сва Ваша очекивања? Колико Апатинаца је ангажовано, да ли сте задовољни њиховим радом? Планирате ли проширење посла и нова запошљавања?

-Искуство у сарадњи са овим бродовласником је веома добра и свакако је испуњено свако моје очекивање. Капацитет брода којим управља фирма Dunavserv Shipping је 140 путника и 35 чланова посаде. До сада је кроз нашу фирму прошло око 60 људи који су радили и раде на овом броду. Око половине тог броја су били наши грађани, али и радници из околних општина. Ја лично сам веома задовољан нашим радницима. Показали су, не само вољу за радом, него и врхунску професионалност и труд. Надамо се да у току наредне сезоне добијемо радна места и на другим бродовима истог бродовласника.

Обнова пристана још није почела, иако је најављивана за неко скоро време. Да ли и колико то утиче, односно ремети Ваше планове и омета посао? Иначе, да ли сте оптимиста у вези обнове пристана и да ли, с обзиром на искуства из других земаља и обиласка тамошњих пристана, мислите да је добро одабрано место за његово постављање, с обзиром да се налази на самој кривини што је доста проблематично у случају појаве леда, али и током редовног речног саобраћаја?

-Ја свакако једва чекам да пристан буде готов, како би бар наши бродови који плове Дунавом овде пристали. Апатин је кроз векове био веома значајно пристаниште на Дунаву и крајње је време да то поново постане. Што се тиче пристана, сматрам да је лоше позициониран и да ће у будућности бити увек проблема са његовим одржавањем. Уложено је много новца, те га стога није могуће преместити на погоднију локацију. Значи, мора се обновити. Обишао сам многе пристане на Дунаву и заиста нигде није овако урађен пристан. Тамо где постоје обалне утврде, као у великим градовима Бечу и Будимпешти, бродови пристају уз обалу, док у мањим насељима бродови пристају уз барже. Овакав пристан заиста на целом току Дунава нисам видео.

ПРВО, ПРОМЕНИТИ СВЕСТ ЉУДИ

И ако се обнови пристан, има ли Апатин довољно капацитета који би привукли туристе и задржали их неко време овде? Шта недостаје, шта треба променити ли поправити, на шта ставити акценат у понуди?

-Прво треба променити свест људи. Не треба заборавити да имамо посла са „размаженим“ туристима који уз Дунав гледају прелепо сређене градове. Искрено, Апатин како сада изгледа, свакако није призор који ће неупућеног госта одушевити. Град је доста оронуо и прљав. То се мора променити. Ако може велики град као Будимпешта да буде чист, може и Апатин. Затим, потребно би било са другим градовима у окружењу направити такве програме који ће одушевити туристе. А то је могуће урадити са Сомбором, Оџацима и Бачом, рецимо. Потребно је ујединити туристичку понуду и направити заједнички туристички производ за туристе са крузера.

Има ли наде да, с обзиром да имате бројне контакте са иностранством и врло сте уважен саговорник по бројним питањима, доведете неку озбиљну инвестицију у наш град где би посао пронашло бар неколико десетина наших суграђана?

-Радимо на томе. Али ја не могу сам. Више пута сам доводио инвеститоре у овај град, али су одустајали због наше неефикасности.

Апатин и наутички туризам, односно искоришћеност Дунава – где смо и како напредовати у овим условима?

-Што се тиче наутичког туризма, то код нас још увек не постоји. Ми смо једина земља на Дунаву где је наутички туризам само прича и демагогија. У пракси се не чини ништа како би се то променило. Не може наутички туризам да се одвија у граду као што је Нови Сад, где се сва фекална канализација улива испред туристичких бродова у Дунав. То није, нити ће бити наутички туризам. Имамо велике могућности, али не чинимо ништа како би туризам уопште код нас постао профитабилна делатност.

Предани сте у свим пословима којима се бавите, проналазите време и за још неке љубави – будући музеј. У којој је фази, да ли је заокружена финансијска конструкција, шта ће значити за наш град, а шта за Вас лично? Исто питање везано за Синагогоу којој сте такође посвећени.

-Да, моја велика љубав је историја овог града и сваки слободан моменат посвећујем раду на уређењу постојећег музеја у цркви Срце Исусово у Апатину и изградњи музеја у Турски кући. Заједно са Синагогом која је од светског заначаја, Апатин би овим објектима ушао на светску културну мапу. Наш музеј већ сада свакодневно посећују туристи из целог света. Морамо постати свесни да живимо у граду који би могао да живи од своје историје.

Најављено је санирање црквеног торња на цркви код Доњег гробља. Кад почињу радови, колико коштају, ко финансира и кад ће бити готови, по плану?

-Финансијска конструкција је затворена. Годинама смо скупљали паре за обнову овог торња. Донацијом фондације Renovabis коначно смо прикупили целу суму. Са радовима би требало да се започне ускоро, чим временске прилике то дозволе.

ДЕЛОВАЊЕ У АПАТИНУ ДОЖИВЉАВАМ КАО МИСИОНАРСКИ ПОСАО

У свему се осети Ваша искрена емоција и љубав коју улажете у све што радите, коју препознају сви који долазе у контакт са Вама и која у њима изазива поштовање и поверење. Пре неколико дана на веома оригиналан начин послали сте подршку и емоцију Апатинцима на крузеру. У моменту док је пловио поред нашег града, у неке ситне сате, поздравили сте их малим ватрометом! Призор је био фантастичан, показао нам је видео запис који су наши суграђани направили са брода. Браво за идеју и потез!

-Хвала Вам! Свестан сам колико је емотивно тешко радницима када пролазе поред својих кућа и породица, а не могу са њима да се сретну. У сваком тренутку сам у мислима са њима и гледам да им олакшам и улепшам посао који раде.

И, за крај – захваљујући Вашем образовању, интересовањима, познавању историје овог краја, неговању вредности кроз Удружење „Адам Беренц“ и самостално, кроз прикупљање архивске грађе што годинама радите, познати сте у бројним круговима Немаца у Европи. Све то Вам отвара врата за адекватан посао и живот у некој од европских држава. Овде сте често бивали оспоравани, али и усамљени у оном што сте чинили да сачувате баштину подунавских Шваба. Нисте одустајали. Ни од визија, ни од Апатина, у коме сте остали. Зашто?

-Ја моје деловање у Апатину заиста доживљавам као мисионарски посао и то ме гони напред. Лако је деловати и радити у уређеном систему, где се сваки рад цени. Покушајте радити у средини где вас често критикују, оспоравају, ниподаштавају и прогањају. А тога је било. Зато се веома радујем када наши грађани показују радост, одушевљење и подршку за оно до чега ми је стало, а то је боља будућност за овај град. 

Има ли наде за Апатин? Ваша визија овог градића у будућности?

-Апатин је у својој историји имао успоне и падове, разарао га је Дунав, болести и ратови, али оваква пошаст која се сада надвила над градом ми изгледа као катаклизма. Бела куга и одлив становиштва су веома забрињавајући и ако се брзо нешто не учини, Апатин ће нестати. Против овога морамо сви да се ујединимо, без обзира на националну или политичку припадност. Ово што нам се дешава, прети да овај град потпуно уништи.

Ј. Миљуш