ИЗ МОГ УГЛА: ПРАВО НА ЛИЧНИ СТАВ, ДРУГА СТРАНА МЕДАЉЕ, ЕКОЛОГИЈА У ШКОЛАМА

Објављено: 09.10.2019.


ПРАВО НА ЛИЧНИ СТАВ

Један од основних постулата демократије је плурализам мишљења, сучељавање различитих идеја, право на лични став...

Међутим, у нашем политичком простору, од свега остала је само острашћеност, како власти тако и опозиције. У то сам се пре неколико дана лично уверила преко друштвене мреже. На само један мој коментар о протесту локалне опозиције уследила је салва коментара мени драгих људи и добрих пријатеља из УГ „Апатин без страха“. Прозивка је почела сасвим уљудно где су ми замерили да је „лако бити неопредељен“, преко тога „да сам их разочарала“ па до питања „колико сма плаћена“. Отприлике, тако некако.

Дакле, ови коментари су, били упућени мени лично, без да сам их било чиме изазвала, осим питањем „за шта се залажу на свом суботњем простесту“? Како сам била убеђена, тада, тако и сада, да ја као појединац имам право на своје мишљење, као и да је поимање слободе различито схваћено.

Не мислим да сам неслободна ако не протестујем, као што ми се приписује. Напротив, мислим да сам слободна када имам право на свој лични став и да је искључиво на мени да одлучујем како ћу и да ли ћу учествовати и како у политичком животу наше варошице. А к томе, одлука да нећу нити учествовати, макар и писањем, је моје право.

Иако не треба да се правдам никоме, рећи ћу свима, и са оне и са ове барикаде, да је политика мени често загорчавала живот, угрозила посао, одузела егзистенцију, те би било бесмислено да ми она даље управља преосталим годинама живота. Дакако, свако има право на политички ангажман, што ценим, али је исто тако моје право, да одлучујем о свом ангажману. За сад окупирају ме свакдневне животне теме. Угашена ми је страст ка „револуцијама“. Или, како, кажу, нека на младима свет остаје, а њихов „револуционарни дух“, и даље ћу ценити.


ДРУГА СТРАНА МЕДАЉЕ

За разлику од политикантских коментара чланова УГ „апатин без страха“ могла би се сложити са свим оним што је један од организатора Жељко навео као примере за критику власти. То мислим на запуштену Атлетску стазу, на урушени Пристан који је сад ругло, на пут Плава Ружа-Вагони (за који лично мислим да је бацање новца, о чему сам већ писала). Дакле, за мене су то животне теме, а не како се ко од грађана опредељује према изборима, бојкуту или не (бојкуту).

ЕКОЛОГИЈА У ШКОЛАМА

Ученици ОШ „Жарко Зрењанин“, други разреди, са својим учитељицама, су први пут крочили у Еко школу „Горњег Подунавља“ кроз Еко центар „Карапнаџа“, на Бајском каналу, тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске. Акција за похвалу, па никад није касно.

Него, циљ је овог текста да укаже на нешто друго, а тиче се активности Сомбора и сугестије нашој општини. Наиме Сомборци имају уговор са „Војводинашумама“ да сваке године четврти разреди из целе њихове општине посете овај центар. Општина Сомбор свима плаћа превоз. Зато предлажем нашој општини да донесе такву одлуку. Да би децу из наше општине приближили вредностима природе коју треба ценити, чувати и неговати.

Софија Пуалић-Шперо