БРУКА И СРАМОТА ОПШТИНЕ
Око Дома здравља пуно школске деце која чекају на преглед пре предстојећу екскурзију. Родитељи негодују због високе траве око ове установе вероватно пуне крпеља. Е, шта се дешава у овој општини, у којој се мање брине за здравље деце, уређење травњака око здраствене установе, а више о изгледу улице Петра Драпшина.
Један од родитеља гласно протестује. Човек више него у праву. Обавештава остале родитеље како је улицу Петра Драпшина косило шест радника са три машине и односила траву. И то тако траје 30-сетак година. Тиме је ова улица добила посебан статус у овом граду, чак испред општег добра као што је Дома здравља.
Покушавајући да по зна који пут допре до суштине ове бруке и срамоте која траје годинама наочиглед свих нас сазнајем. Кажу, та одлука о кошењу посебно ове улице донесена је на одлуку тадашњег Општинског већа, а не зна се ни како ни зашто. Све остало је инерција.
И, то је као неки одговор. Па људи, ајд једном урадите нешто корисно, ништа вас не кошта. Извуците те папирчине из архиве, само на једној седници поништите ту одлуку, и одвојите се од прошлости, и подтсакните стварне потребе града. Да ли је то тако тешко. Или вас мрзи да се бакчте свакодневним животом својих суграђана. Или сте остали уљуштурени у прошлост. А тако сте млади?
ПАЦИЈЕНТИ БЕЗ ПАЖЊЕ
Онколошки пацијенти, због природе својих најтежих болести, би требало да имају највећу пажњу приликом посета лекарима, а не да се третирају као да су дошли због прехладе. Ова непажња не само у Дому здравља већ и у болницама, кад им је сваки дан важан, нараво на утиче на њихово опште здравље и осећај беспомоћности. Ето, ни ту немамо емпатију. Ма какви смо то постали људи.
СЕТИЛИ СЕ ВАСПИТАЧИЦА
Таман сам помислила да као по обичају само просветни радници у школству добијају неке бенефиције држава се коначно сетила и запослених у вртићима. Увек сам се питала зашто се они заборављају. Пре свега због тога што смтарам да је њихов посао са децом, тежи и важнији, од посла предавача у школама.
Ето, бар једна позитивна вест.
С.П.Ш.
