Специјални изасланик САД за западни Балкан, Габријел Ескобар, изјавио је да САД нису страна у преговорима између Београда и Приштине већ да они представљају подршку процесу преговарања под окриљем ЕУ. Посебно је истакао да “сви предлози и препоруке долазе искључиво од ЕУ чије активности они подржавају”, што би се лако могло окарактерисати као превентивно прање руку у случају компликација на терену. Користећи речник искусног политичара, вешто маневришући између улоге посматрача и налогодавца, у моменту разоткрива став да “САД сматрају да је овај процес изузетно важан и да су (ипак) укључени до те мере да, због њихових “инвестиција”, инсистирају на имплементацији решења која ће настати као резултат ових преговора”.
Ескобар нас свесно подсећа на инвестиције које су из нашег угла гледања ништа друго до безаконито отимање имовине Републике Србије на Косову. Велики део поменутих инвестиција није ништа друго до ратни плен којим су природни ресурси, државно и приватно земљиште и сва друга привредна и приватна имовина украдени од Србије и грађана који сматрају да је Косово Србија. Никако не смемо да запоставимо и много важнији историјско - духовни карактер окупације и затирања српских споменика, сакралних објеката, све до бројних места последњег починка наших предака која су систематски брисана са лица земља да би уступила место пројектима горе поменуте реформе, пажљиво надзиране из војне базе Бондстил.
Америчком изасланику није промакло да похвали прогрес у реформама које се одвијају на Косову скретајући тему са оклопних возила на улицама северног Косова и подсећањем на одавно излизану причу о “евентуалном” уласку у ЕУ. И поред нескривеног задовољства напретком косовског друштва, Ескобар заборавља да се осврне на огромну стопу исељавања са Косова, корупцију, нелегалну трговину свим и свачим и константан страх који свеприсутано лебди изнад читаве територије јужне Српске покрајине.
Реченица која је највише запарала уши великог дела грађана Србије је Ескобарова тврдња да је потребно одустати од наратива да је Косово део Србије. САД сматрају да је признање Косова од стране Србије решење скоро свих проблема на западном Балкану који је неко, нама непознат, пројектовао центром будућег економског развоја читаве Европе. Ескобар очито подразумева да би Србија требала да поверује у обећања која, не само сто су и овај пут олако изречена, већ и представљају нови, сраман и приметно арогантан покушај манипулације српском јавности. Добро је познато да САД и већина чланица ЕУ правдају косовско незаконито отцепљење од Србије наводним масовним злочинима које су српске војне и полицијске снаге починиле над косовским албанцима 1999. године. Временом смо сазнали да је извештај Вилијама Вокера о масакру у Рачку, који је искориштен као повод за напад на СР Југославију, био лажан. Из немоћи да савлада небројено пута слабије браниоце Косова, НАТО је починио злочине гађајући цивилне мете возове, болнице, телевизијске, информационе, привредне објекте, школе, куће и као врхунац војне надмоћи, избегличке колоне народа за који су тврдили да се склањају од српског терора. За те злочине нико није одговарао а камоли да је некоме запрећено одузимањем територије. Нико није озбиљно реаговао на трговину органима српских заробљеника и поред тога што се знају место и егзекутори, што је све легално обрађено од стране бившег известиоца савета Европе, Дика Мартија. Да ли је икада споменута могућност да, рецимо, Немачка или било који њен савезник који је учествовао у стварном геноциду над Србима у првом и другом светском рату, изгуби део територије као неизбежну последицу почињених грехова? Не, Србима нико није платио ни ратну одштету а скоро сви српски противници су награђени новоствореним државама из којих је настављен прогон свега што би подсећало на Србе. Све то се дешавало и још увек траје под инструкцијама и благословом САД.
На крају се морамо сложити са тврдњом господина Ескобара да је наш, ресурсима богати, део Европе предвиђен да послужи као локомотива која ће повући опоравак економски посрнуле ЕУ. Вући ће наша парњача према ЕУ композицију натоварену отетим ресурсима, враћајући скупе европске производе квалитета прилагођеног нашим “примитивним” балканским укусима.
Косово богато минералним ресурсима заузима посебно место у корпоративним срцима. Да би се отпочела експлоатација природних богатстава, потребно је извршити додатни притисак ка трансформацији српског ума који безусловно мора да прихвати независно Косово. Такво Косово би отворило правну могућност да се исти пример примени где год се укаже прилика у коме би косовски “изузетак” послужио као оправдање за експанзију НАТО.
А све је могло и може другачије… док преговори трају…
Др Мирослав Мика Стојисављевић
