ВЕРА ДУРАКОВИЋ: БАУК КОМУНИЗМА ...!

Објављено: 06.11.2019.

 

Историја је сведок времена, светлост истине,

живот успомене, учитељица живота, весник давнине!“

                                                                                        Цицерон

       

        После оволиких функција историје, није чудно што нам наши владари стално поручују како историју треба оставити историчарима, а ми да се окренемо садашњости и „лепој будућности“! Међутим, без познавања историје не може се сагледати ни садашњост, а камоли планирати будућност. Не само да им смета што је историја учитељица живота, него што је истовремено и сведок времена и светлост истине! Видеће се да је оно њихово „први пут у историји Србије“ већ виђено више пута. Но, идемо редом:  

        Ако нисмо спремни да поново ослобађамо Косово, а нисмо спремни, треба га поделити са Албанијом. Узети српске крајеве и манастире, а Албанцима препустити оно што је албанско. Иначе, ући ћемо у перманентни рат с Албанцима, који не можемо добити. У таквим ратовима увек побеђују они који се боре за своју слободу и када су мањи и слабији.“

        Шта сте помислили чије су ово речи? Не журите са закључком. Није ово став данашњег режима, поводом некакве приче о „решавању косовског чвора“, под некаквим „радним називима“ попут „разграничење“ и слично. Уосталом, режим нас грађане ни једном не удостоји било каквим, попут овог цитата, конкретним предлогом око Јужне Покрајине Републике Србије. Није ово ни некакав „сажети резултат“ онога што се месецима одвијало у земљи Србији, под некаквим називом „унутрашњи дијалог“. Није ни предлог „посредника“ у дијалогу око решавања спорних питања, који се води у Бриселу и по белом свету, уз учешће владара Србијом. Исто тако, није овај цитат од данас, или јуче, него је много старији, још из далеке 1981-ве године, што нам говори да је питање КиМ било на тапету и пре овог режима, са истим проблемима и дилемама!

        Додајмо томе и податак да је тада, тај „проблем“ покушавала да реши велика држава Југославија, у којој је на власти била само једна партија са свим правима и могућностима. Зар није чудно да се питање КиМ ни тада није „решило“, него је и даље остало „камен у ципели“ свим будућим режимима у Србији? А иза себе су имали, не само сву власт у великој држави, него и главни мотив звани „борба против великосрпског хегемонизма“, који им је давао задовољство да черече Србију до миле им воље? И поред одлука ( читај наредби! ) Коминтерне, којима се косовско питање решава стварањем велике албанске државе, не завршише обавезу. Значи, све су имали у рукама, уз  свесрдну подршку и Истока и Запада, али ништа не урадише!!!

        Кад већ поменусмо Коминтерну, на њеним конгресима 1924-те и 1928-ме године, недвосмислено је одлучено да се свим срадствима има створити велика албанска држава, са КиМ као њеним делом! Подсећам вас, то је само неколико година од завршетка великог светског рата 1918-те године, којим је Србија поново дошла у посед своје свете земље. Исти задатак су реализовали и у току другог великог светског рата, некаквим авнојем  КиМ из 1943-ће године! Након стварања комунистичке Југославије интензивно се радило на стварању албанске државе, доношењем низа правних аката у том правцу. Подсећам вас само на Уредбу о забрани повратка избеглих Срба са КиМ, којом је спречен повратак 300.000 Срба на КиМ, уз истовремен долазак истог броја Албанаца из Албаније на КиМ! Или на Уредбу о откупу српских имања на КиМ из посебног буџета Југославије!!! Па све до доношења Устава 1974-те године, којим је КиМ добила све атрибуте државе. Зар није логично питати се зашто се не заврши поступак уласка КиМ у албанску државу?

        „... Јер, Срби и Црногорци нису присвојили Косово и Метохију, нису их ратом освојили од Шиптара, дакле, нису на тим просторима окупатори и завојевачи. Косово и Метохија су стара и матична постојбина српског народа. ... Ако би пут данас водио стварању јединствене албанске државе, остваривању шиптарског националног суверенитета, односно отцепљењу Косова и Метохије од Србије и Југославије, онда су неизбежни тешки и трагични судари и несагледиве историјске компликације и несреће.“

        И ово је тврдња истог аутора, само је овај цитат настао још раније, још давне 1968-ме године. Ово је део његовог излагања, као члана ЦК СК Србије на Пленуму ЦК СК Србије, због којег је нај оштрије критикован. Неколико месеци касније, својевољно је напустио чланство у СК Југославије, што је тада био чин раван политичком самоубиству са свим могућностима и физичког нестанка! Након тог говора, још те, давне, 1968-ме године, његове књиге су спаљиване широм КиМ!

        „Као што се зна из историјске науке и још неугашеног памћења, изгон српског народа с Косова и Метохије траје већ три века. Променили су се само заштитници насилника: место Отоманске империје, Хабзбуршке монархије, фашистичке Италије и нацистичке Немачке – албанска држава и владајуће институције Косова.

        ...Под плаштом борбе против „великосрпског хегемонизма“, већ деценијама траје монтирани политички процес српском народу и његовој историји. Први циљ је етнички чисто Косово, а затим даља освајања србијанских, македонских и црногорских територија.“

        Ово су речи великог писца поводом погрома Срба на КиМ 1986-те године, где додаје и судбоносне речи:

        „Косово није последње искушење нашега народа, али Косово је последња опомена!“

        Треба ли да вас подсетим да је тада наступило крваво разбијање Југославије, са свим страхотама које су се догађале? Треба ли да вас подсетим да смо фашистички бомбардовани од стране нато-а на крају другог миленијума? На проглашење независности наказне државе?

        „Тај захтев Америке и Европске уније да прогнани и заточени Срби гласају за албански парламент у коме ће они имати десетак посланика за доказ „мултиетичности Косова“ – представља цинизам непознат у политичкој историји света. Та српска, демократска капитулација представља врхунац српског понижења!“

        И ово изјави велики писац 2001-ве године, након окупације КиМ од стране нато фашиста. ( Подсећам вас, он је у времену од 1992-ге до 1993-ће године, био Председник СР Југославије и са те функције покушао спровести поделу КиМ! Са те функције га отераше они, чији „политички синови“ потписаше Бриселске споразуме и данас говоре о „разграничењу“, о „метрима и милиметрима“ и слично! ) Зар није тужно да данас, 18 година након ових речи, владар Србије слави „највећу победу“ на изборима за тих јадних 10 посланика? А Бриселске споразуме потписа само за обећање о добијању „датума“ за преговоре о уласку у ЕУ!? Поводом потписивања Бриселских споразума велики писац записа 2013-те године:

        „Није ми познато да је у европској историји тако неизвесном могућношћу као накнадом, једној држави одузета територија са колевком њене државности, језгром духовне баштине и хришћанске културе, дакле: присвајање замашног дела српског средњег века. Коминтерна је својом антисрпском политиком, стаљинистичким интернационализмом, културу времена цара Душана и краља Милутина из ХIII и ХIV века, уз бешумну сагласност српских бољшевика, утемељила у нову македонску нацију и државу.“

         Данас је та држава некаква Северна Македонија, која има владу захваљујући Шиптарима и чије небо штити Грчка!?

        А у Србији се већ годинама говори о „разграничењу“ на светој српској земљи, само нико да каже шта би то конкретно било. Између Србије и њене јужне покрајине стоје граничари и цариници, а између Албаније и КиМ нема границе! Председник владе Албаније слободно иде светом српском земљом и Србијом ( недавно шета Новим Садом! ), а српском председнику треба дозвола за улазак на свету српску земљу! Ратни злочинац из ОВК се вози глисером по језеру Газиводе, док српски званичници, ма ког нивоа, не могу на свету српску земљу без предходне сагласности Приштине! Данас владу државе Косово подржава српских 10 јадника, који усрећише владара Србије победом над другим јадним Србима на КиМ!

        Отишао је и велики писац и комунисти и Тито и Стаљин и Коминтерна и комунизам и „Друго око у глави“ и ... али, и даље се КиМ третира као „камен у ципели“ сваког режима у Србији и доказ о некаквом „великосрпском хегемонизму“, ма шта то у овом времену значило! Још увек се не појави било каква идеја, од овог режима, супротна налогу Коминтерне, који као да се и данас извршава. Још увек поједини шарлатани дају себи за право да одлучују о ономе чему нису дорасли ни по ком нивоу! Како неко рече:

        „Још увек баук комунизма кружи над Србијом!“

        Зар није чудно зашто нико не заврши „косовско питање“? Ни стварно свемоћни комунисти, ни ДОС који је имао више од 80 посто посланика у Народној Скупштини Србије, као и подршку не само Запада, него ли и Истока и севера и југа и неба, ... и свеједно не паде им на памет да предложе предају КиМ! Можда нам одговор на питање шта то, поред нас оваквих, штити свету српску земљу, даје мишљење великог писца, које је објавио пред свој одлазак?

        „Косовско питање Бриселским споразумима није коначно решено. „Споразуми“ и „неспоразуми“ Албанаца и Срба трајаће док живе генерације Албанаца које су се бориле и боре за Велику Албанију; док живе српске генерације које су доживеле рат Америке и НАТО пакта 1999. године; док постоје протерани Срби и њихова деца, који су изгубили дом, имовину, завичај; док постоје ствараоци српске културе и историчари који знају и памте шта је српски народ изгубио у двадесетом веку дејствима империјалистичких сила и заблудном, нереалнстичком националном и државном политиком; док постоји Српска православна црква која ће да се бори за очување православне и духовне баштине српског народа; док у Србима живи косовски мит слободе и свест о националном интегритету и идентитету.

        Косовско питање ће обузимати људе и народе док постоји Балкан као поприште светских империјализама и сукоб агресивног ислама и замореног, потрошеног европског хришћанства.“

        Српска православна црква прослави осам векова постојања. Прославиће и девет и миленијум и све наредне векове! Нису је уништили ни Турци, ни Хабзбурговци, ни фашисти, па неће ни ова беда која сада насрће на њу и њено свештенство! Постојаће вечно!

        Песма „На Газиместану“ живи већ више од једног века. Живеће још најмање толико!

        Погледајте како сви ови „пацифисти“ и „рокери“ и „џезисти“ и „европејци“ и „реалисти“, а посебно ови „спавачи док живот пролази“, скачу на ноге, после које чашице, на песму „Видовдан“ и како певају из свег грла њен рефрен! Да вас подсетим, рефрен је:

        „Куд год да кренем, теби се враћам поново!

          Из моје душе ко да ми узме Косово!“

        Зар  то није доказ постојања живог косовског мита слободе и свести о нашем националном интегритету и идентитету, о коме говори велики писац?

        Балкан ће трајати колико и планета земља  и биће место судара свих религија, како оних агресивних, тако и оних које то још нису!

        Значи, како рече велики писац и „косовско питање“ ће трајати толико дуго, колико и све ово напред набројано!

        Овим завршавам сваку даљу полемику са неистомишљеницима!

        „Догодине у Призрену!“

 

 Дураковић  Вера