УГ „БЕЗ СТРАХА“ ПРОСЛАВИЛО ПРВИ РОЂЕНДАН

Објављено: 15.12.2019.

 

СУГРАЂАНЕ ПОЧАСТИЛИ ТРИБИНОМ СОЦИОЛОГА ЈОВЕ БАКИЋА И ОДЛИЧНОМ СВИРКОМ У ПИК-у

 УГ „Без страха“ из Апатина, обележило је у петак свој први рођендан. Како и доликује, потрудили су се да члановима, пријатељима Удружења и суграђанима приреде једно, за наше услове, веома необично и занимљиво вече. Прво су у кафеу „Арт“ организовали промоцију књиге „Европска крајња десница 1945 – 2018“ и трибину социолога Јове Бакића, а потом у „Пику“ концерт групе „Плави птичић“, састављене од врхунских рок музичара.

КЊИГА КОЈА РАСТЕРУЈЕ СТРАХ

-Ако је без страха, онда има наде. Уколико смо заплашени, наде нема, овим речима започео је промоцију своје нове књиге познати професор, социолог Јово Бакић, обраћајући се публици у препуном, спратном делу  кафеа „Арт“.

Ова књига, по његовим речима, читаоцу пружа преглед како су се странке крајње деснице развијале, по државама, какву имају идеологију, које бирачко тело гласа за такве странке, каква је друштвена структура присталица тих странака и на тај начин осликава политичку историју између 1945. и 2018. године у тим земљама.

О књизи је говорио и Зоран Хамовић, директор и главни уредник Издавачке куће „Клио“, који је истакао да ова књига растерује страх и да из ње треба учити.

-Десница се дубоко уселила у наше домове и то без наше претеране жеље. Потребна нам је јака левица, која може озбиљно да се супротстави овоме данас, која је способна да успостави нови поредак, да би паметнији, креативнији, модернији, инспиративнији, са знањем, дошли на места која заслужују. Колико год смо се борили против онога што данас јесте, нисмо стварали инфраструктуру да је заменимо и угасимо пожар који је већ доста штете нанео и однео много добара које смо имали. Јово је један од ретких независних интелектуалаца, харизматичан је и скрупулозно пише, скрупулозно мисли и скрупузолно делује и као такав треба да буде узор, јер је таквих мало. Он, оно што пише и живи и то је највећа могућа одговорност, јер собом гарантује оно што носи и не препушта ником своју личну одговорност за оно што чини. Он има моћ која омогућава свима нама да разумемо ствари, да промислимо и доносимо одлуке на сопствену одговорност, а да будемо, ипак, са њим. Данас је најважнији одговоран грађанин, који се својих поступака не стиди и који врло добро зна да одреди границе своје слободе. А томе нас учи добар научник Јово Бакић, истакао је Хамовић о свом сараднику и пријатељу.

Он је додао да се данас подстичу људске слабости, јер смо окружени апаратуром која производи оно што се данас зове ријалити шоуили таблоидна култура, што заправо сахрањује културу. Пишући о десници, додао је Хамовић, он пише о једној болести, дајући нам идеју како да се од ње излечимо. 

ЖИВИМО У НАЈЗАТВОРЕНИЈЕМ ДРУШТВУ У ЕВРОПИ

По речима проф. Бакића, 30 година живимо у капитализму, али и даље говоримо о злочинима комунизма, правдајући тиме сопствену  неспособност.

-Сам социјализам је трајао 45 година, што је тек нешто дуже од ових 30, колико смо у капитализму. Он је имао своје велике мане, био је ауторитаран, није се могло слободно изражавати неслагање са влашћу, али су школство и здравство били боље организовани у социјализму него данас. Очит је назадак у последње три деценије. Данас је наше друштво најзатвореније у Европи. Огромне су препреке да се од сељака напредује у средњи слој, данас само три посто радничке деце струдира, што је страшно. Друштво је дубоко неправедно, један посто најбогатијих монополисало је ресурсе и успут продаје странцима природно добро. Деведесет посто вода Србије је продато странцима, што је скандалозно. Ту су удружени мафијаштво, криминал и неспособност, нагласио је проф. Бакић.

По његовим речима Србија је отета, власт грађане уништава. Поредимо се са Суданом, у ком је горе, а не са Мађарском, Румунијом, које су нас претекле и пуно су испред нас.

-Левица је у Европи свуда у повлачењу и неједнакости свуда расту, што би требало да буде важно обичном човеку. Није демократски систем кад имате више странака, већ либерални. Демократски је кад је материјално богатство равномерније распоређено. Ово је данас превара крупног капитала, у којој учествују поликолози, историчари, социолози. То није демократија, већ олигархија. Растурили су социјализам и све добро у њему, узели лоше, као што су непотизам, клијентелизам... Данас се боримо да критика буде легитимна, изгубили смо здравство, школство..., навео је социолог Бакић.

Он се осврнуо и на актуелни случај плагијата докторске дисертације  Синише Малог.

ДОКАЗИ О ПЛАГИЈАТУ СИНИШЕ МАЛОГ ЧЕКАЛИ ПЕТ ГОДИНА!

По речима Јове Бакића, Универзитету је требало пет година да утврди да је реч о плагијату Синише Малог, иако је доказе о томе доставио професор Раша Карапанџа из Немачке, још 2014. године.

-Нама је требало пет година, за оно за шта треба један дан. Професор Карапанџа је обележио странце преписаног изворника, који нигде није наведен и странице на којима је то,што је преписано. То је срамота за Универзитет. Ја сам се пет година стидео и сад се стидим због тога. Није проблем само Мали, већ његов ментор, чланови комисије, који не би требало да буду на Универзитету,јер су били плаћени да се плагијат не појави. Још су га после и бранили, наводи професор Бакић и додаје да ако се све заврши на том да Мали није више доктор наука, а сви остали универзитетски наставнициостану на факултету, то неће бити добро, јер принцип одговорности мора да постоји у савременом друштву.

ОБРАЧУН СА КРИМИНАЛОМ ОБАВЕЗА

Кад дође до промене власти, дужност онога ко је освоји је да се обрачуна са криминалом и постави здраве темеље за функционисање државе, сматра Бакић, наводећи да је један од метода конфискација имовине криминалаца.

-Пример је Жељко Митровић, који је огрезао у криминалу. Њему би требала да се конфискује сва имовина, а након тога да се испитају сва његова кривична дела. Пецони, такође. Међутим, кључно питање је како су и могли да добију националне фреквенције? Они су их добили још за време оне бивше власти, као што је и закон о јавним извршитељима донет још 2011. године, а ова власт га бездушно примењује. Тај закон је нелегитиман и неправедан, а друштво које је то дозволило је дубоко нехумано.Социјализам то не би дозволио. Све националне фреквенције би се, за почетак, морале национализовати, а онда видети ко, како и под којим условима може конкурисати, нека буде приватних телевизија, али да то не буде шпекулативни капитал, сматра Јово Бакић.

По њему, СНС нема праву опозицију, већ иза себе има олигархе, „сем једног, који је у Савезу за Србију“. Без обзира на то, сматра да изборе не треба бојкотовати.

ОДЛУКА О БОЈКОТУ ПРЕУРАЊЕНА

Професор Бакић сматра да бојкот не треба да буде кључно и суштинско политичко питање. Изборни услови, признаје, нису добри, али у срединама где су били и гори, опозиција је добијала изборе (Анкара, Истамбул, Будимпешта...), па зашто то не би могло да буде и код нас. 

-Излазак на изборе није сјајан у овим условима, тешко можете победити јер не можете допрети до грађана, али ако власт већ чини све веће глупости, зар то не треба искористити и као аргумент на изборима, притискати их и на изборима и на улици? То је моје мишљење, али ћу поштовати мишљење већине, која ће одлучити бојкот или не, сматра Бакић.

Такође додаје да постоји велики број опозиционо усмерених људи, који ће изаћи на изборе, запослених у јавним предузећима који ће морати, јер су уцењени и који ће гласати за оне странке које сматрају опозиционим.

-Бојкот иде на руку само Драгану Ђиласу, јер ће тада цела опозиција зависити од новца једног човека, а само га он има. Уколико се изађе на изборе и направи неки успех, новцем који се добије од државе може се јачати и правити озбиљна организација која ће на следећим изборима бити у стању да победи. Питање је која је штета мања, закључује Бакић и додаје да нема поверења у Ђиласа, који га је звао да му се придружи.

-Знамо се од 1992. године, када је он био студент проректор у време протеста против Милошевића, а ја један од организатора протеста на Филозофском факултету. Када је ДС-у било најтеже он је био на челу и једноставно је изашао из странке и напустио политику. Остао је да води Кошаркашки савез Србије, што не би било могуће без Вучићеве сагласности. Онда је после опет ушао у политику што, наравно, изазива сумњу. Против свих његових блиских сарадника воде се поступци, осим против њега. То потенцијално значи две ствари – да је потурао сараднике да потписују правно спорне документе или да је у одређеном аранжману са влашћу. То сам му отворено и рекао. Јеремић ме је такође звао, о њему имам доста добро мишљење, али је превише десно за мене као левичара, објашњава професор Јово Бакић.

Против бојкота, тренутно, је и Покрет слободних грађана, чији је члан Зоран Хамовић. Он тврди да је бојкот инструмент да се постигне циљ – бољи изборни услови.

-Бојкот служи да се постигне цена, односно максимално добри услови који се могу постићи, а треба знати да се о томе не преговара са СНС-ом. Најважније је да се изађе на изборе. Имамо инструменте којима улазимо у борбу, а то је све што се сада догађа и што се даје у јавност. Ако не постоје услови за изборе, ако смо изиграни, онда нам остаје опција бојктот, али се она не објављује раније, већ се држи за последњих пет минута, сматра Хамовић и додаје да је Покрет слободних грађана једини који је сачувао ту врсту политичке одлуке.

Он такође додаје да се ради на интеграцији целог опозиционог блока. По њему СзС има капацитет, „само је потребно неке ствари у њему променити и то ће ићи у добром смеру“.

„МАЛА АФРИКА У ЕВРОПИ“

О положају Србије у Европи, Бакић истиче да је Србија „на периферији капиталистичког светског система“, односно да нас посматрају као „једну малу Африку у Европи“ и да ће нам бити тешко да променимо тај положај.

-Један од основних проблема биће на који начин се одредити према ЕУ. Алтернатива,Евроазијска унија заправо није алтернатива јер се ми граничимо са земљама НАТО-а, чак и са истока. Као Православно-Муслиманска конфедерација – БиХ, Србија, Црна Гора, Македонија и Албанија, била би под протекторатом неке велике силе, највероватније Турске као посредника САД-а, мада може да буде и Немачки протекторат. То је једна сцена за велику пљачку народа. Постоји и нешто базирано на старој пароли „Балкан, балканским народима“.Те земље могу да се повезују са идејом подупирања упливу великих сила, што данас делује сасвим нереално, објашњава Бакић и додаје да би леве идеје требало ту да одиграју улогу, али да се национализам, у последње три деценије, показао као много јачи од левичарских идеја.

Ј.Миљуш