НЕМА СОЛИДАРНОСТИ, ЦВЕТА ШВЕРЦ
Џаба сви апели да не купујемо више него нам терба, џаба што нема маски ни рукавица, које тренутно у граду шверцују разни шофери, који долазе из разних крајева ове земље, а вероватно и неки други.
Србија, па и овај Апатин, по ко зна који пут падају на тесту солидарности, а шверцери разних фела, баш као у време инфлације, користе муку народа. Лично сам за то да се старији заштите и на начин да им се ограничи кретање, али док се ту расипа силно време и ангажују одређене службе, шврецери комотно тргују преко кафана.
Ма немојте ми рећи, да оног брашна кога имамо и за извоз, нема у радњама. Нема га али се на џакове ваља на црно. Зато га нема. Оставља се и у апотекама за своје. То се чак не крије. Траже се везе и везице. Али ни то не пали. Свако чува све за себе. Еј људи, као да ћемо 100 година ходати по земљи, а не по небу.
Е такви смо ми. И да немамо искуство са овим појавама још би помислили да је ово све случајно на тржишту. Баш ме нешто интересује, од којих недостајућих производа, ће се ови људи склони инаће нељудскости, емпатији, несолидарности са својим суграђанима, највише обогатити.
Зато, људи, није срамота, ове и сличне људе пријавити полицији. Немају ни они обзира према вама.
Па нека будем жбир!
У кафанске информације увек сам веровала више него у званичне. И увек су се потвдиле као тачне. Тако је и са наведеним у овом тексту.
УСРЕД ВИРУСА КАМПАЊА
Заиста не знам да ли смо ми нормални. Уместо да се заједно боримо за бар ментално здравље, једни друге оптужујемо како је сваки потез власти или опозиције само кампањска политика. Можда и јесте, али нисам тај тип људи, да бих уопште могла укапирати шта је политичка кампања, а шта је искреност у намерама. Ето, нисам тог ткања.
За мене лично понуда сваке помоћи старијим житељима је позитивна. Па и партијска. Знам људе који заиста немају никога да им помогне, па зашто би онда волонтери спремни да своје време, па макр и партијско жртвују, наилази у целој овој атмосфери, на прозивке, наравно, опет политичке природе. Изгледа да је у земљи Србији политика та која одређује све поре нашег личног и колективног живота. Све док тако буде ми нисмо индивидуе него смо обични робови шаблона који се кроз историји вековима понављају.
Ајд људи, ајд бар накратко, да се посветимо својим личним и породичним животима и судбинама. Уплитање политике ми се свакако гади, поготово у овој кризи за људски род.
УМРО ЈЕ ДР ЖИГИЋ
Са великом тугом сам примила вест да је наш суграђанин др Милан Жигић, зубар напустио овај свет. Постоје људи, попут њега, једноставни без обзира на титуле, који су у току каријере помагали свима, имали разумевања и за пацијенте које нису познавали. Једноставно држали се Хипократове етике. Др Жигић је био и човек интегритета који је у свему тражио истину и правду супростављући се политички чак и онима од којих је његов посао зависио. А таква је била и његова супруга Нена, такође медицински радник. Ово је караће подсећање на овог дивног човека кога сам лично изузетно поштовала.
С.П.Ш.
