Сваки кварт има своју продавницу, а свака од њих своје редовне муштерије. Предност ових трговиница, у односу на велике маркете, је што своје купце познају. Ко, где, како и с’ ким живи, ко је болестан, ко може, а ко не да дође у куповину. Ко има, плати одмах, ко не, на пензији ће. Са њима се лако договорити...

Једна од тих, која се својим редовним муштеријама, уједно и комшијама, нашла на руци у овим турбулентним временима је „Мина маркет“, са продавницама у улицама Раде Кончара и Миће Радаковића у Апатину и једном у Свилојеву.

-Кад је уведена потпуна забрана кретања за старије од 65 година, одмах смо се организовали како би помогли нашим старијим муштеријама. Дали смо им број телефона на који могу да поруче шта им све треба из продавнице и ми им то наредног јутра донесемо на кућну адресу. Такође, услужимо их и ако им треба нешто из апотеке или из других маркета, уколико ми немамо све то што им је потребно, причају Милан и Наташа Голић, власници „Мина маркета“.

Док Милан обавља друге послове, Наташа је та која је свакодневно обилази баке и деке у комшилуку.

-Обоје су изузетно љубазни и предусретљиви, Наташа посебно. Нама, који не смемо напуштати домове пуно је олакшала живот, тиме што нам је стално на услузи, што нам намирнице, лекове и све што нам треба донесе кући. Ствари ми остави у предсобљу, упита за здравље и мени је то сасвим довољно. Хвала им за све што чине за нас старије, каже Мира Блануша, једна од сталних муштерија.

И, тако, свако зло изнедри и нешто добро. И покаже ко је ко. Голићи су положили испит хуманости. Браво!

ПС. Поштоване комшије и суграђани, останите у својим домовима.

Ј.Миљуш