„Револуција – радикална промена власти или државног уређења, обично силом, односно оружаном борбом.

Израз револуција долази од латинске речи revolutio, што значи окретање,  увијање ...“

 

Овако се дефинише израз револуција у Википедији.

Међутим, многе догађаје смо имали и које смо звали „револуцијом“, али ... Сетите се само „јогурт револуције“, па и „револуције петог октобра“ ... након којих се не деси никакво коренито „окретање“ нити „увијање“, а камоли промена државног уређења, ... него се само сменише режими!!!

Сад, ако узмемо у обзир да су нам се те две „револуције“, догодиле у размаку од неких нешто више од десет година, ( прва 1988-ме године, а друга 2000-те године! ), које иза себе не оставише никакав „револуционарни“ траг, може ли се рећи да су у питању неуспеле револуције у Србији? Како другачије да разумемо жал свих учесника у „револуцији петог октобра“ што се није десио „шести октобар“? Шта је требало да се деси после „јогурт револуције“ мање је јасно и данас, али видимо да се готово ништа није десило, ...

Данас, двадесетак година од те две неуспеле револуције, може ли се признати  и прихватити реалност да Србија није, тада, била спремна за било какве револуционарне промене? Како другачије прихватити реалност да су они, које су сменили „петог октобра“, власт у Србији последњих осам година“

 

„Ми смо спремни за Србију!

Након избора видећемо да ли је Србија спремна за нас!“

 

Као да су узели у обзир све ове неуспеле револуције, те стање свести народа, овако су, пре десетак година, поручили из једне странке, на тадашњим изборима, грађанима Србије!

Испоставило се да тада Србија није била спремна за њих.

Али, на жалост, показало се и то да тада Србија  није била спремна ни за било какве промене, па макар се оне и не назвале револуцијом! Једине промене, у последњих две деценије, су само имена самозваних лидера и њихових посилних, који су глумили ( неуспешно! )  некакве експерте и били на челу државних институција, успешно их доводећи у стање бесмисла!

А, за то време?Србију је напустило око пола милиона најспособнијих радника! И тако већ деценијама!!! Како онда да очекујемо било какве промене, па макар какве, када  нам памет оде из земље? Још давно је наш нобеловац, Иво Андрић, рекао:

 

„Нас не мучи одлив мозгова.

Наш проблем је останак идиота!“

 

Да ли је Србија спремна за било какве промене, данас??? Хоћемо ли се, коначно, осмелити да себи поставимо то питање??? Зар нам корона није дала довољно основа да се запитамо ко смо, где смо, куда и како даље???

Какво је стање свести наших грађана када  им одговара овакво стање у држави и друштву? Да ли је Србију задесило оно што је већ давно видео наш Нобеловац и да ли је стање свести код наших грађана такво да не разликују добро од лошег, чак ни када је то у њихову корист? Ако не  виде своју корист, виде ли бар штету која се догађа другима?

Неки су ми приговорили како „исувише истичем одлазак наших младих у иностранство“, јер, по њима, то је ствар коју сви знају! Али, коју нико, додајем им ја, од њих не схвата озбиљно, нити види катастрофу коју њихов одлазак ствара у Србији!

Драги моји Апатинци, зар и ви верујете у приче  да нам нашу децу, што беже одавде, могу заменити мигранти???

Или, можда, за вас тврдња како ће нам мигранти помоћи да подигнемо наталитет у Србији, ( подсећам вас, званично, преко 80 процената миграната су мушкарци, старости од 20 – 35 година!!! ) није увреда за сваку жену у Србији???

Зар није крајње време да назовемо ствари правим именом: наша деца не одлазе, они беже из Србије!!! О томе, а и о много тога још, нај речитије говори овај афоризам, који, попут многих  афоризама, кружи друштвеним мрежама:

 

„Син му у Немачкој вози камион, цео дан на точковима...

Снајка пере Немцима гузице...

Други син на грађевини у Русији...

Друга снајка чека да се син снађе... па оде и она...

Унуке виђа преко скајпа...

Пензија му је смањена...

У болници има заказано за октобар...

ЈУЧЕ СЕ ГУРА ДА ПОТПИШЕ ЛИСТУ „ЗА НАШУ  ДЕЦУ“...

А да ли зна, да ће после избора да му опорезују и то што му деца из иностранства  пошаљу...

Вероватно не зна,  јер да зна... ОН БИ ОД СРЕЋЕ ЈУЧЕ И ГЛАСАО...“

 

Да ли је ово доказ спремности за било какве промене у друштву? Да ли овакви, на којима почива режим, могу и желе да промене било шта?

Па, још кад  се зна да је носилац свих листа само једно лице, а да нико од оних што се гурају да дају потпис на листу, нема појма како изгледа та листа и која су имена на њој, онда се тек види ( на срећу не код већине! ) стање свести која краси наше грађане у Србији! Не смета им ни економска беда, ни немаштина, ни неизвесност, ни одлазак породице, ни ... само је битно да буду виђени како међу првима потписују  нешто, а да немају појма шта на њему пише!? Знају само да су „њему“ дали и „капиларни глас“ и да ће „му“ дати и овај потпис, а само смрт их може спречити да не гласају за „њега“ на дан избора!!! Мазохизам? Стокхолмски синдром? Мржња према другима? Или, ... 

Ја поштујем њихово право да воле свога идола, ... да гласају за њега, ... да слепо верују у све што он каже, ... Разумела бих и да све то раде из незнања, или чак и из заблуде! Али, свесно да то раде, ...

 

„Останите код куће!“

 

Ово је у предходном периоду била највише понављана реченица, на свим средствима информисања, као први корак у борби против вируса!

Сада смо, Богу хвала, бар по тврдњи надлежних, прошли ту опасност и идемо у изборе за све скупштине у нашој прелепој Србији! Ма колико да сам аполитична, или можда и неука за бављење политиком, неке ствари ми у овом изборном процесу нису логичне!

Наиме, два месеца је протекло од расписивања избора, у ком периоду је, због ванредног стања, било забрањено било какво окупљање, а посебно политичко, тако да се, сем владајуће коалиције, која је већ била предала изборне листе, нико није могао припремати за изборе, првенствено да прикупља потписе! А, истовремено, за сво време трајања ванредног стања, вођена је, бар се слажем са онима који тако тврде, бесомучна изборна кампања од стране режима! Носилац свих листа, на свим нивоима, владајуће коалиције, није силазио са тв са националном фреквенцијом, или са насловних страна дневних новина! О његовом „представљању“ опозиције на тим својим сесијама, све је речено ако се види да их је називао лоповима, криминалцима, фашистима, ...

И како онда очекивати да се одвије равноправна изборна трка? Како рече један наш суграђанин:

„То вам је као када би се одржавала трка у пливању, у којој је опозицији везало и ноге и руке, али, за сваки случај, и одређено да плива у другом базену, у коме се не одвија такмичење!“

Како да било коме неко, ко није владајућа коалиција, представи свој програм, када  им није доступан ни један медиј, нити средство информисања?

И тако на свим нивоима! Ако већ не видимо у другим срединама, онда све то можемо видети у нашој општини. Када сте видели било какав акт, текст, или било шта, у општинским медијима који се суфинансирају из буџета општине Апатин, а да то није у прилог власти? И ти исти медији се буне када их назову „медији блиски власти“? Где онда може опозиција да се обрати грађанима општине Апатин? Где могу да „обавесте“ грађане да су милиони, који су дати тим медијима, паре свих грађана, а не само владајуће коалиције? Као и да подсете грађане да су ових 100 евра паре које им је дала Србија, а не господар? Да је то само делић онога што им је узето последњих година путем умањења пензија, зарада, ... Где могу да скрену пажњу грађанима да носилац свих листа неће, за почетак, бити одборник, нити председник општине, нити члан општинског већа у Апатину, нити у било ком граду, него они који су на листи, о чијим квалитетима су јако добро упознати? Да нас подсете на оно што ви јако добро знате: и гласање за општинску листу је гласање за Косово и Метохију!!! Где да подсете грађане општине Апатин ко је садашња власт у Србији, о чему речито говори ђакон Ненад Илић:

 

„Дошли су на власт као велики Срби,

а да ли ће са власти отићи као мишеви или као људи – на њима је!“

 

Где опозиција може да изнесе свој став поводом Косова и Метохије? Али и да тражи јасан став  владајућег режима по истом питању? Посебно, да тражи одговор на све информације, које долазе из света, о већ предузетим радњама по том питању?

Драги моји Апатинци, понављам, гласањем на овим изборима, ви гласате и за КиМ, и за насељавање миграната у Србију, и за прогон Срба и Српске Православне Цркве у Црној Гори, и за чланство у нато, и за продају у бесцење пољопривредног земљишта и рудних богастава странцима, и за борбу против криминала и корупције, и за промену Устава Србије,  и за опстанак државе Србије и српског народа, и ...!!!  Нуди ли вам носилац свих листа владајуће коалиције конкретан одговор на било које од тих питања? И сами знате да не нуди ништа!!! Одговара ли вам такав однос њега према вама? Можда да, за почетак, размислите о основаности овог афоризма?

 

„Србија никад није била јача:

рудници су страно власништво,

извори воде су страно власништво,

банке су страно власништво,

производни погони су страно власништво,

запослени су страно власништво, ...

Брже, јаче, боље!

П.С. И власт је страно власништво!“

 

Дакле, драги моји суграђани, ја ни мало не сумњам у вашу интелигенцију и могућност одлучивања! Знате ви јако добро шта желите и разумете шта вам се нуди! Ја вас само подсећам да су ово пресудни избори за многа питања о будућности Србије, која ће се „решавати и решити“ након избора! Будућност Србије више није ни на режиму, нити на свеколиким шарлатанима, који се отимају да воде ову нашу предивну Србију! Све је на вама! Ви, својим гласом на овим изборима, одлучујете о судбини свих нас и наше отаџбине! На вама је одговорност, а не на режиму! Режим ће се сакрити иза ваших гласова, као што то раде сви режими, последњих деценија! А ви? Ви се немате иза чега сакрити!!!

Поново вас подсећам да нам млади и сви други, радно способни, беже одавде! Беже од стања у држави које су наметнули владари Србије, који уз помоћ својих „следбеника“ убијају сваку наду за променама у држави! Беже из државе у којој за владаре не постоји Устав и било који други законски акт... Беже из државе у којој као да не постоји Уставни суд... Беже од ове „сендвич“ масе, која мрзи све оне који не воли њиховог идола... Беже из средине у којој о свему одлучује један... Беже из средине у којој се не могу десити било какве промене, а да те промене не уради неко са стране... Беже из средине у којој ни корона није била у стању код многих да „угаси телевизор а укључи мозак“. Осам милијарди људи на планети због короне мења свој животни стил, само ми Срби остајемо неми... Беже из државе која је, по свим извештајима међународних организација, на високом месту по криминалу и корупцији...  Беже из земље у којој деценијама царује овај афоризам:

 „Док је нама нас, не требају нам никакви непријатељи!“

Или, можда, мислите, ма колико то апатично звучало, да је, можда, време да се „предамо“ и да себи признамо да је сваки труд узалудан, ... да нам одлазе најбољи људи, ... да нам шарлатане на власти штите наши грађани као свој некакав „избор“, ... да, коначно признамо себи да, овакви какви смо, не заслужујемо не боље, него ли ни овакве, ... да за Србију, уз нас овакве, нема наде, или да је све прекасно за њу, ...?

Да прихватимо офуцану мантру како се нема за кога гласати, јер су „сви исти“?

Ево, ја вам тврдим, да спас постоји и то у сваком од нас!!! Ми смо ти који одлучују! Препознајмо оне који ће урадити оно што ми желимо и гласајмо за њих!!!

А, ако таквих нема на овим изборима, сходно поруци коју су нам дубоко усадили у главе за сво ово време ванредног стања, рецимо себи и другима:

„Останите код куће 21. Јуна - бојкотујте изборе!“

 

Вера Дураковић