ИЗБОРНА ИЗНЕНАЂЕЊА
У нашој варошици за мене, као вишедеценијског хроничара локалног политичког живота, било је неколико изборних изненађења за локални парламент. Прво је било што је Покрет за обнову Краљевине Србије (ПОКС) добио одборнички мандат. Из једноставног разлога а да се нико не љути: Апатин је у већини град Личана, који су после Другога рата стриктно прихватили ондашњи комунизам, после социјализам, а чија је идеологија се између осталог базирала на оданости Титу а не Краљу, и још сада присутном атеизму. Због тога ми се успех монархиста овде чини као изненађење за разлику од тзв. уже Србије коју сам добро упознала на терену, а у многим кућама и данас висе слике Краља Петра.
Друго изненађење, мада донекле очекивано, је да је Листа коалиције Народони блок, добила замало два мандата. Ова нова Коалиција, први пут на изборима, је по мом мишљењу, добила свог представника у локалној Скупштини захваљујући пре свега носиоцу листе Перици Попићу, који је у Пригревици добио чак више гласова него СПС, који је у том месту имао традиционално упориште. По броју гласова Народни Блок је био други у Пригревици, после првопласирано очекиваног СНС-а.
Треће изненађење на локалу, што је СРС једва утерао један мандат. Ово је изненађење јер, ако се присетимо, ова странка је имала јако упориште у нашој средини, и дуго била на власти са СПС-ом.
А из свега нареченог може се извести закључак: СНС захваљујући логистици је победио као партија, Народни Блок захваљујући појединцу. И кад се то упореди са чињеницом да су у шест општина у Србији победила разна локална удружења које су предводили виђенији људи, који су оставрили разултате у својим срединама и тиме добили поверење грађана, закључак је да су партије још моћне, али да ће све више у будућности бит персоналних победа.
ТЕКСАС ПОШТА
Готово невероватно ствари се дешавају у овој нашој Пошти. Што је најгоре то већ траје деценијама. Тако је једна наша суграђанка пет дана покушавала да пошаље важно пословно писмо у Нови Сад, али јој те није успевало, јер је свих пет дана радио само један шалтер, а делила се социјала и дечији додатак. Дакле редови, гужве, без држања растојања...
Својевремено, пре двадесетак и више година, о овој нашој пошти која личи на Тексас систем, сам писала у „Гласу комуне“. Данас критику пишу и наши суграђани на друштвеним мрежама, али не вреди. Кажу, мањак радне снаге. Моја рођака из Сомбора тврди како у тамошњој пошти немају никаквих проблема, гужви и бесконачног чекања. Каже ми један запосленик у Пошти како садашње руководство није тако лоше, али да је све мање запослених. Онда се, без обзире на све, питам може ли у Пошти да раде, сви, што значи бар два –три шалетра, или се цео посао свали на једног шалтерског службеника, којем као ни нама сигурно, није лако. Ако ништа, локална власт би могла да тражи од руководства Пошта Србије, да се једна испоства, формира у Ромском насељу, које има више становника него нека наша села.
ГРАЂАНИ ЕСОВА ЗБУЊЕНИ
На неким зградама у чувеним Есовима постављене на одштампане на папиру нове адресе, док старе лимене и даље стоје на улазима. Те тако, на пример, за некога је С-6, улаз ИИ, стан тај и тај, још на лиму, а на улазним вратима на папиру С 6, број 64. И тако редом. На личним документима грађана још увек старе адресе, а уколико траже пасош, морају имати нову. Надлежни кажу, одувек је та сада нова адреса била исправна, али не знам откуд онда она на лиму и личним документима, сад већ стара. Ајд, нека се неко снађе.
С.П.Ш.
