БАХАТИ ДИРЕКТОР
У Дому ученика који је у склопу Техничке школе ових дана окупиће се више од 200 младих спортиста из целе Србије који ће тамо бити смештени и корстити спортске терене. И наравно овакве врсте спортских активности су пожељне у граду, али је овога пута цела ствар проблематична, као што знате сви, због короне.
Ето за ову вест сам сазнала од мајки и бака из Апатина, које сматрају да је ова врста масовних окупљања, плус смештаја, и за њихову децу потенцијална опасност. Један угоститељ коме је сваки динар сада неопходан због рестрикција рада кафића такође је пун бојазни. Вели, то су тинејџери који долазе из свих крајева, и може се десити да ће они као сви млади посећивати кафиће, и ако се нешто деси ето нам белаја.
Трагом ових информација пoзвала сам директора дотичне школе. Он је потврдио ово окупљање на том простору, у истим собама, коришћење кухиње и куварица, и свега осталог.
Када сам га упитала, није ли ризично у ово доба короне, када су сва масовна окупљања практично забрањена, спустио ми је слушалицу.
Директора нећу да именујем јер ово је мали град, сви све знају. А искрено речено, нисам ову бахатост доживела као изненађење, јер дотични је широј јавности познат по различитим активностима, али изгледа има неке камелеонске моћи, па свакој власти деценијама одговара.
Пошто се зна да се овакве „журке“ на велико не организују само по његовој жељи, питала бих и те његове сараднике из просвете који се баве спортом и оваквим активностима, шта им је крајњи циљ? Јесу ли они зиаста педагози?
Претпостављам да само спорт није у питању!? Друго питала бих општинаре јесу ли они консултовани, а ако јесу, нека објасне који су мотиви!?
А поприлично нас зна?
РОБОВЛАСНИШТВО У БАНКАМА
На мети свих ових приватизованих, на сумњив начин банака, нашли су се запослени али и клијенти. Ето тако, лично сам доживела да ми се мења платна картица јер јој истекао рок, и уместо једне добијем две. ( А једва сам запамтила и онај једини број из старе картице). Кажу, тако мора, једна вам важи и за иностранство. Ајд помирим се, рачунајући, једну ћу штековати, а другу употребљавати да не буде забуне. Службеницима у дотичниј најстаријој банци у Апатину непријатно све. Видим извинајавају се. Кажем у себи, није ни вама лако, знате све клијенте, углавном старије људе, пензионере, и треба им још ова компликација. Ајд, потписаћу. Кад ја почех потписивати а оно 11 уговорних папира са мојим потписом и 7 са мојим парафом. Плус печати. Шта рећи осим љубазној службеници: Није ни вама лако! Тоне папира, уз све оне компјутере! Испаде што више рачунара, то више папира.
А шта би било помислих да узимам неки важан кредит, шта би све тражили.
На ову тему сам посебно осетљива јер ме та хидра од бироктаских процедура прати кроз цео живот.
П.С. А сад ме питајте шта сам потписала. Немам појма. Слова су толико ситна да ни лупа не помаже. А и да читам, шта би рекао онај народ, који чека у реду да уђе у банку, двоје по двоје.
Искрено ми жао банкарских службеника и свих клијената.
СМРАД НА ДУНАВУ
Опет у „Циганском каналу“ отпадне воде право у Дунав. Моји пријатељи камповали у близини два дана и полудели због смрада који се посебно ноћу шири. Никако да објасним да смо о том проблему писали пре 20 година. Али време је овде стало, а бриге за онешићење реке је све мање. Али, ево ово помињемо тек толико, да управљачи овим подручјем не забораве потпуно на еколошке аспекте, и искључиво се посвете заради сечом шума.
С.П.Ш.
