„Да ли си и ти. као и ја. за то да се деца лече из буџета, а политичари да се плаћају СМС порукама?“
Нормално, ( на жалост, то је постала реч која се најчешће користи да би се потврдиле све нелогичности, којима је оптерећена садашња Србија! ), би било да се након избора воде дискусије око будућих скоковитих периода развоја, са свим позитивним ефектима по свеколико пучанство проистеклим из тога. Оптимизам након избора, изузев у делу оних поражених, је увек на врхунцу у првим недељама након избора, испреплетан са ореолом победе над противницима! Славодобитност би требало да краси и овај период након и ових избора, ... Међутим, као да тога баш и нема много, ... Чак ми се чини да се тај осећај, бар на локалу, више види код оних који су, по дефиницији „победника“, изгубили ове изборе, ... Чудно, али, бар се тако може закључити, помало тобоже славе и једни и други!? И „победници“ и „поражени“!? Како неко рече, то вам је када неко победи, али резултат и даље одговара побеђеном, ... Коме одговара и какав то резултат, не знам, само се и даље не могу отети устиску да су изгубили Србија и њени грађани!!!
Како другачије, до ли као осећај задовољства успехом, објаснити садашње понашање свих осталих, који не припадају победницима на изборима? Нико више не помиње „повреде устава током избора“, ... изгледа да је увођење ванредног стања престало да буде спорно по питању законитости и уставности, ... гласање на изборима више нико не помиње, као ни све евентуалне „намештаљке и куповине гласова“, ... репресалије и евентуална прекорачења силе према демонстрантима више нису тема нигде, ... гажења демонстраната коњима као да није ни било, ... слободно информисање као да је увек постојало, без прекида, ... легалитет и легитимитет су речи које престадоше да се користе у свакодневном речнику, ...
„Ма, сви су сретни повратку у своју учмалу средину, где се, у некаквом лажном конформизму, осећају недодирљиво!“
Можда ове речи нашег суграђанина најбоље осликавају „постизборно стање“ у нашој општини? Можда ово објашњава недостатак било какве „политичке активности“ оних који нису остварили „победу чисту као суза“?
Зато ми је било смешно када сам чула како један „опозиционар“ говори једном припаднику „победника“, све за кафанским столом:
„Пустићемо вас на миру првих сто дана, а онда ћемо тражити „ноге на прање“!!!
Побогу јуначе мој, дошло ми је да му кажем, каквих сто дана?! Па, они су већ имали слободних хиљаду и пет стотина дана, и нису никоме од вас дали „ноге на прање“! Што то нисте тражили и добили за време ових „избора“, ма шта се о њима мислило и говорило? А, кад вас погледам, запитам се, зашто би они то и урадили? Коме од вас би то, они, требало да ураде? Ко од вас заслужује да му се поднесе извештај о било чему, а камоли „ноге на прање“?
Када погледам изостанак било какве активности ових дана августа, дана у којима пада годишњица страдања Срба из Републике Српске Крајине, онда ми постају јасније оне тврдње о времену лажи у коме живимо, готово сав свој живот! Од лажног комунизма, преко лажног социјализма, уз некакву лажну демократију, па све до лажног патриотизма!!! Све лажно, а једни те исти актери се провлаче кроз све те лажи, као некаква „елита“ свакога од тих доба!!! Зар је могуће да никоме од ових силних добровољаца из наше средине, не дође на памет, па да захтева од својих сабораца из тога доба, који су на некаквој власти у општини и шире, предузимање неких мера поводом РСК и страдалника из ње? Па, бар осудите слављење тога чина у тој држави, и, што да не, назовите је усташком геноцидном творевином!!!
Изгледа да је у праву наш суграђанин, да сте сви у лажном конформизму! Нико од вас не жели „да таласа“, али сви бисте ви да се неке промене десе и да то неко уради други! А, ви бисте се, као и сваки пут, лако уклопили са неким интересом у то, опет глумећи некакав конформизам! О таквом стању свести лажног конформизма најбоље говори стара српска изрека:
„Да ико хоће да крене, ја би` био први!“
Смешна је полемика око тога ко ће бити шта у новој – старој већини, на свим нивоима у држави! Те, некакве „консултације“ око већине, а резултат „избора“ је једноумље, преточено у више од 80 процената представника у свим представничким телима, на свим нивоима, у Србији! Каква се може коалиција направити када један има готово све, а други се дочепао мрвица? Колико је наивно веровати како су те мрвице некакав „преговарачки потенцијал“? Дапаче, те мрвице нису „потенцијал“ чак ни за некаквог кривца за све оно што би та коалиција сутра лоше урадила! Круна цинизма је када се обављају „консултације“ унутар странке која је освојила готово све мандате!? Консултује се сам са собом?!
Још је смешнија полемика око некаква „будућега мандатара“ Владе Србије! За праве бираче, незамисливо би било да изађу на изборе, у којима им се, унапред, од стране оних који се нуде као изборна опција, не наводи ко би, у случају њиховог избора, био кандидат за Председника Владе Србије! За свесне бираче, поред имена на свакој листи, један од битних момената за одлучивање је и кандидат за председника извршне власти!
Наши грађани дадоше своје гласове само слици, а да нису знали ко је на листи, нити су могли и да знају, пошто им то нико није ни имао намеру да каже, ко је предвиђен за будућег председника извршне власти! Како неко рече:
„Грађани су још давно престали бити бирачи, а избори су само сведени на прикупљање гласова!“
Већ сада се помало осећа у сваком нормалном грађанину некаква нелагода, када само замисли будуће „полемике“ око избора „мандатара“, а посебно око његовог штива који ће назвати „expoze“, ( уместо по српском језику да га назове извештај или излагање!? ). Гомила фраза, преточене у некакве правце будућег стајања у месту, са свим силама упрегнутим да се спречи назадовање! И све то на десетине страна, ...
Нешто размишљам, зар не би било боље да се само достави онај „expoze“, од пре неку годину, који је срочио и представио, данашњи координатор консултација, и који је ( „expoze“! ) јавно, од свих чланова тадашње већине, оцењен као „најбољи у историји“? Поготову ако се зна да се тај „expoze“ није имао времена реализовати због неодложног одласка његовог творца на другу функцију, којом се штити Србија!?
Неких сто дана новој извршној власти, мислим да није потребно. Шта се то ново у међувремену десило, па да им треба „мир“ од сто дана, како би консолидовали редове? Ништа!!! Ако ћемо реално, што ће некоме сто дана за консолидацију, а он већ, ( како су неки прецизно израчунали! ), има континуитет потпуног одлучивања у свим стубовима власти последњих ни мање, ни више, него три хиљаде дана!!! Ако се, ( случајно? ), нешто није могло урадити за предходних три хиљаде дана, неће се моћи ни за ових будућих сто дана некаква „мира“! А, опет, са друге стране, ко их уопште и напада? Ко им ремети било како тај „мир“?
Или је у праву наш суграђанин, који рече:
„Они су сами себи проблем и то нерешив, јер, грбо што се роди, време не исправи!“
Још је бесмисленија било каква полемика око „носилаца функција локалне самоуправе“ на локалу!? Те, како се „још не зна“! Договара се! Ко ли ће са киме?
Па, онда још фарса о некаквих сто дана!? За чега сто дана? За који програм? За коју реализацију? Зар се не сећате, никакав програм победници нису ни дали својим гласачима? Какав програм? Дали су слику, која је добила 20 од 29 места у локалној скупштини! Не морају ништа да ураде, и свеједно их не можете прозвати како не извршавају обећано!!! Ништа нису ни обећали својим гласачима, а богме ни другима, шта ће урадити са нашим парама! Као што никада нису положили рачун шта су до сада радили са нашим парама! Поготову из самодоприноса!
Како рече један наш суграђанин, њихов општински „програм“ је попут оног вица:
„Мујо, шта си узео Фати за осми март?
Узео сам јој сто евра. Више није имала!“
Након свега овога, а све у духу основне поруке победника на изборима, ваљало би погледати званично саопштење статистичког завода Словеније, у коме се обавештавају сви који то желе да виде, да је само у прошлој години у Словенију, из Србије, отишло да живи око 3,8 хиљада Срба!!! „Ради се о војном пуку, или више од 1,2 хиљаде породица,... само у једној години и само у једну земљу!“ Или, ради лакшег поређења, једна Пригревица се одселила само у Словенију!!! А где су друге земље?
„Колико ће хиљада породица након ових протеста пожелети да напусти Србију? Најинтелигентнија омладина са повредама од пендрека, чизама, нагутана сузавца?
Уколико не можемо да се изборимо за нормалну Србију, свако на свој начин и у складу са могућностима, онда Србија и не треба да постоји.“
Страх ме је од овог казивања новинара Мирослава Здравковића, те од погубности истине на којој је казивање засновано!
Кад већ поменух слоган победника, подсећам вас да је победник јасно рекао да су му највећа вредност и брига наша деца!!!
Ако је већ тако, а не видим никаква разлога да им се не верује, зар не би било логично очекивати да управо од њих, након добијеног поверења за бригу о нашој деци, потекне иницијатива из афоризма са почетка текста?
Зар није најлогичније, као доказ да нас не лажу, ни сада, ни пре, а богме ни у будуће, доношење одлуке да се сва деца лече на терет буџета, а не на срамотан начин, прикупљањем пара преко смс порука и просјачењем? А, они који се боре за нашу децу, да на тај начин скупљају паре за свој рад? Или, што је још реалније, ... и моралније, да раде бесплатно!!!
„Али, остаје нада да су стасале неке боље и борбеније генерације, којима ми матори требамо да пружимо разумевање и подршку!“
Ипак, макар и са малим оптимизмом, који се види из ових речи, закључује свој текст новинар Здравковић.
Сачекаћемо и то „конституисање“ локалног и свих других скупштина, и извршних власти, па ћемо, даће Бог, видети шта су нам намерили урадити.
Можда ће већина Апатинаца, коначно, схватити да је све ово њихово, ... да не припада „победницима“ на изборима, него да припада свима нама, ... те да се за то морају борити? Можда??? На њима је ...
А ја, која сам бар покушала да нешто променим, могу само да кажем: Догодине у Призрену!!!
Дураковић Вера
