УФ...ПРЕКОБРОЈНИ НОВИНАРИ
Од свих људи који таворе као одборници у оној чувеној Сали Скупштине општине, мени изузетно познатој, јер ту сам проводила, нажалост, најлепше године свог живота, као новинар извештач, и слушала увек исту плочу, мислила сам ето нешто ново. Кад оно горе. Овога пута двоје мојих колега су били прекобројни на седници јер као та сала прима по епидемиолошки мерама само тај магични број те су тако ладно свега двоје новинара удаљени.
Питам се јесу ли удаљени овако или онако. Или је колегиница Ј.М. била повод овог удаљавања. Ако јесте онда је то погрешан потез власти. Зато препоручујем дотичној колегиници, пре него се одлучи потрошити време на ове бесмислене седнице се пре тога распита: Хоће ли сви одборници доћи, да преброји број присутних у сали, и ако види да се уклапа у број, испрати састанак. Успут, мислим, из искуства, да ни ова ни све наредне седнице нису значајне, јер „Тајна вечера“ се не одиграва у Сали. Уосталом, нема ту занимљивих тема, јер сад практично не постоји опозиција.
КО ПРИМА СОЦИЈАЛУ?
Чудан овај неки српски Закон по питању социјалне помоћи. Социјалу, како је популарно зову, примају и људи у пуној радној снази, док део становништва у пуној потреби за социјалном помоћи, немају право на та давања из државне касе. Који су критеријуми није одговоран наш апатински или било који Центар за социјални рад, јер су на државном нивоу донети прописи. Гледам тако у окружењу здраве, прилично младе људе, који имају социјалу, док истовремено гледам старије особе са минималним пензијама, чак инвалидне, које у сезони онако већ оронули боре се за динар радећи на пољима.
Колико ми је познато на Западу, радно способном, понуди се посао адекватан струци и образовању, ако га појединац не прихвата, скида се са социјале.
Јел тако тешко законодавцу да спроведе ове одредбе и у нашој земљи?
СЛАТКИ ДЕЈАН
Назвала ме неке наше старије суграђанке са молбом да напишем нешто о Дејану, продавцу у „Слаткој кући“ који им је увек на услузи и кад нешто пазаре он им то однесе до куће. Оне су га назвале „Слатки Дејан“. Па добро да још има таквих људи.
ЧУВЕНИ ПРИСТАН
Колико сазнајем за „регенерацију“ Пристана на Дунаву Покрајина и општина ће издвојити око 43 милиона динара. Пријатељ др ме упита: Колико је коштала његова изградња? Прочачкам по мојим давним текстовима кад тамо, око 5 милиона евра! Наравно у ову цифру није урачуната провизија које су узели тадашњи градитељи, односно, општинска власт на челу са менаџерима!
А то што је Пристан урушен, што је по многима скарабуџен, што је на погрешном месту лоциран, да не причамо!
С.П.Ш.
