Помало смо већ и заборавили на ходочаснике из средњег века. Све до средине 20. века у сеоској Србији је дуго ходање била редовна појава. Модерни човек просто заборавља и не стиже довољно да хода. Према научној студији објављеној у часопису „Арцхивес оф Интернал Медицине“, без обзира ради ли се о полаганом, умереном или брзом темпу, ходање значајно утиче на укупно стање организма и продужава живот.

По руменој двојици „ходача” из Чешке, који су управо стигли у Апатин, види се да су пуни енергије и здравља, а где је здрав дух Корона нема шансе!

Мартин Бернер (20) и Јан Урбан (20) су младићи који су за 35 дана пешке стигли из свог села Броуми (Чешка) до Мохача (Мађарска), а онда у гуменом чамцу на весла, по киши,допловили до Апатина, на одредиште. Кад су кретали, имали су неколико циљева и идеја водиља, маштали су како ће изгледати пут, али нису ни могли претпоставити шта их све чека.

Најпре, њихова племенита мисија је била да скрену пажњу на једну болесну девојку у инвалидским колицима која ових дана постаје пунолетна и, тиме, остаје без социјалне помоћи (ЛИНК - Барбора Штанцова). Њихова молба свима у свету који ово читају и уживају у авантуристичким сликама је да уплате нека средства директно на њен рачун.

Друга идеја, такође корисна и племенита је да као „претходница“ утру пут другим „ходачима”, поклоницима широм света, да посете Горње Подунавље као „Европски Амазон" и у њему микродржаву - Слободну Републику Либерланд, јединствену у целом свету. Њихов план је да израде пешачке руте (са описом стајалишта и преноћишта), из свих крајева Европе. 

И трећи циљ је да посете Апатин и Сомбор и упознају младе људе који ту живе, с обзиром да су чули од других Либерланђана да је храна фантастична а људи врло гостољубиви.

Занимљиве су њихове анегдоте о томе како су у сред глобалне „Корона кризе" - пандемије, успешно прошли све границе и препреке. У време кад се државне границе затварају, а људи оправдано или чешће неоправдано страхују, ови омладинци су пронашли путеве у земљу својих давних предака - Подунавље (Далимилова хроника).

Занимљива је и анегдота како су по ноћи, по киши, у гуменом чамцу кренули од Мохача на југ и привремено заустављени у Бездану, надомак одредишта. Полиција је тешко могла да поверује да плавокоси „мигранти“ иду у супротном смеру, на југ, уместо на север. Њихови, „сви путеви“ воде у Апатин.

Повратак ће бити још тежи за њих. Кажу, ако не пронађу девојке у Србији и овде се не скрасе, чека их дуг пут кући. Пре тога им је потребан посао, како би могли да остану неко време и упознају мештане. Сутра ће, са камперима и грађанима,учествовати у еколошкој акцији чишћења полуострва.

Овим хуманим путешествијем, овај двојац је на најбољи могући начин започео своју највећу авантуру звану - живот.

Надају се да ће се њихов труд награди хуманошћу, тако што ће сви који могу финансијски подржати њихову штићеницу Барбару.
Барбора Штанцовá, Банк аццоунт: 2889255153/0800, Банк: Ческá споřителна, Адресс: Прагуе 4, Олбрацхтова 1929/62, 140 00.

В.Ц.