ИЗЈЕДНАЧИТИ МАЈКЕ
Била сам у разговору ових дана са три труднице, будуће мајке.Од њих три само једна је у радном односу и она ће добијати редовну накнаду за породиљско одсуство. Друга је радила годинама као сезонац на пољима она неће имати право на накнаду. Трећа није радила јер је на Биро за запошљавње годинама и такође нема права на породиљско.
Три будуће мајке већ у старту нису у истом положају иако су све у истом старњу и потреби. Е, питам се онда, како се то држава брине за наталитет осим декларативно с времена на време причајући, и само причајући, о потреби подизања наталитет. Зар држава која се хвали повећањима, плата и пензија, која финасира добар део људи који по свим правилима не би требао да има право на социјалну помоћ, јер су у пуној радној снази, а неће да раде, не може делић новца да издвоји за све мајке за време породиљског стажа. Ма кад би издвојила 10-ти део онога што издваја за лажне социјалне случајеве могла би све мајке да изједначи у материјалном статусу за њихових годину дана у којима одгајају бебу.
Зар је законодавцу тешко да тако једну меру предузме и озакони. Да изједначи мајке а тако и њихову децу. Е, то би била права мера подизања наталитета, осим празних парола и апела. То би се звало социјална правда, хуманост, и истинска брига о породици и деци.
ГРАДЕ ИГРАЛИШТА, ПУТЕВИ У РУПАМА
Док на све стране ничу нова мала игралишта за децу која се касније не одржавају почела је градња и једног мегаломанског у центру између две зграде у есовима. Наравно да сви подржавамо ону „У здравом телу здрав дух“ а нарочито све намењено деци и омладини, али се питамо шта је са оним радовима који су далеко јефтинији а одржавају се на квалитет живљена свих грађана. За путеве који се не поправљају пуни рупчага, неисправних шахти по којима аута одскачу, урушени тротоари, улице без иједног дрвета засађеног...
Али шта вреди писаније и примедбе грађана на друштвеним мрежама руководство ЈКП „Наш дом“ не реагује, а не реагују ни они на највиши функцијама који доносе одлуке. Како имам пуно искуства сећам се бившег руководства комуналаца, сећам се акција које је стари „Глас комуне“ објављивао готово свакодневно јер толико их је било, па предлажем да се мало ови данашњи угледају на њхов рад, ако ништа онда кроз архиве. Није то жал за старим већ чињенице из којих могу много да науче.
НАГРАДА
Свако ко пријави да је видео бар један нови контејнер у целом граду добиће награду. А награда се вероватно нуди јер не може бити ни додељена. Само два-три нова контјнер, на пример, била би прави шок за грађане. Зато их ваљда надлежни не же да шокирају, бринући о здрављу својих сународника који их финансирају.
С.П.Ш.
