ВЕРА ДУРАКОВИЋ: УВЕК СА ПОВОДОМ, ЗАТРЕСЛА СЕ ...

Објављено: 22.10.2020.

 

 

„... Обећавам им, победићемо их, и то им гарантујем, без обзира на личне, политичке и сваке друге последице! ...“

 

Шта год да је у питању, први утисак је да ствар није ни мало неозбиљна, те да следи нешто што баш и неће бити пријатно за поједине актере, како оне којима је порука упућена, а још више за оног који упути ову поруку!

Но, да не буде забуне, те да се не би, како се то данас у Србији модерно зна назвати, „ширила паника“, покушајмо разјаснити о чему се овде заправо ради. Дакле, пођимо некаквим редом, ма колико то у овом слуђеном времену било неуобичајено!

Ову поруку је, ( са крова зграде Председништва!? ), послао онај кога је досадашњи - будући председник владе Србије звао „шеф“! Кога су досадашњи министри у влади Србије звали „онај код кога имам подршку, остали ме не интересују“! То је онај који објашњава све правне, политичке, економске, здравствене, породичне, ... и све друге проблеме, који постоје у српском друштву и са којима се суочавају грађани ове државе! Уосталом, уместо даљег набрајања, довољно је цитирати део са почетка његове поруке, који речито говори ко је он у Србији!

 

„... Године 2012. 2013. и 2014. борили смо се против тајкуна, који су пљачкали земљу и који су желели да је униште и успели смо у томе. Земљу смо обновили. Србија је данас прва по стопи раста у Европи, расту плате, расту пензије, људи живе боље! ...“

 

Јасно се види да је у питању особа која се, ( како лично, тако и као онај који се налази на челу, попут „врховног команданта“! ),  борила против тајкуна који су пљачкали земљу Србију, и која је поразила своје противнике! Спасили су Србију од тајкуна!!! ( Бар тако се тврди у поруци! )  И то за само неколико година, ( три, како можемо видети из поруке! ), поражени су тадашњи непријатељи Србије, који су спречавали пут у благостање њених грађана!!!

Мало остаје нејасноће око назива тајкуни!? И то, тајкуни „...који су пљачкали земљу и желели да је униште,...“!? Логика налаже, без имало потребног правничког знања, да се све такве особе, које пљачкају земљу, а посебно које желе да је униште, назову криминалцима!? Чему онда назив тајкун???

Штета што нам говорник не даде податке где су све завршили ти поражени криминалци, ( или тајкуни? ), те где заврши сва та силна, од народа опљачкана, њихова имовина? Да ли је и због тога Србија „прва по стопи раста у Европи“, са благостањем грађана које се огледа кроз неспорне чињенице да „... расту плате, расту пензије, људи боље живе... “???

„Тајкун је неформалан израз којим се означава човек који заузима истакнуто место у свету индустрије, захваљујући чему је стекао велико богаство. То је веома богат и моћан пословни човек или индустријалац. Поред назива тајкун, за пословне магнате се још користи израз могул!

Реч тајкун је изведена од јапанске речи таикин. Тачније, ова јапанска реч је кинеског порекла, а буквално значи „велики господар/принц“ или „врховникомандант“!“

Овако се у Википедији дефинише појам тајкун!  То је израз уобичајен у пословном свету, посебно сада у време глобалне економије, у капиталистичком систему, коме припада и Србија. Уосталом, и бившег председника САД Абрахама Линколна су сарадници ( у шали! ) ословљавали са тајкун!

Када се у народу, у коме тај израз има негативну конотацију, изговара та реч, којом се етикетирају „новопечени богаташи“, онда је то једно. ( Уосталом, народ користи и реч „способан“ за већину оних који би требало да буду „са оне стране браве“! )  Али, када то изговори неко, кога председник владе назива „шеф“, а министар „врховни командант“, ... и ко је, успут, најбољи студент Правног факултета у Београду, ... и још изјави како тајкуни пљачкају земљу Србију, ... а не каже да су у питању криминалци, ... е, онда ...?!

Ако знамо да су у Србију „дошле“ највеће светске компаније, чији лидери имају моћ већу од појединих вођа држава,  и који са правом носе назив тајкуни, ... од страха се сваком нормалном почну трести ногавице, ... да, побогу, неће, ваљда, поново борба против тајкуна, ...

„Док смо се ми борили за бољи животни стандард, док смо се борили за Косово и Метохију, за бољи здравствени систем, да бисмо могли да лечимо људе, неки су у међувремену помислили да је најисплативији посао да буду мафијаши, да убијају људе, да отимају наше грађане, да сеју страх...!“

Како остати смирен после ових речи? Док се победници против тајкуна настављају борити за добробит свих нас, оличену кроз „бољи животни стандард“, ( који се најбоље види кроз цитирану истину да је Србија данас „прва по стопи раста у Европи“! Дакле, не на Балкану, него ли у Европи, у којој је и једна Немачка, једна Француска, да не кажем и Швајцарска, а ...! ), неки мисле да могу да буду „мафијаши“! Док се хероји борбе против тајкуна боре за Косово и Метохију, ( а резултати су и овде импозантни, оличени у бројним „Бриселским споразумима“, те, као шлагом на торти, „Вашингтонским споразумом“! ), дотле неки мисле да је исплативије „... да убијају људе, да отимају наше грађане, да сеју страх...“! После ових речи, има ли икога а да не осећа страх у Србији?

Како рече један наш суграђанин,  оптимизам извире из чињеница  да су „они“, ... који су  победили тајкуне, који су „лавовски“ добили битку за Косово и Метохију, који су Србију економски ( „по расту први у Европи“! ) уздигли на кров Европе, који лече грађане у, под њиховом командом изграђеним, здравственом систему доказано најбољим у Европи, ... спремни и способни да изађу на крај, као победници, са тамо некима „мафијашима“!!! Шта може нека шака „мафијаша“ ономе ко је добио борбу  за Косово и Метохију, ратујући против светских моћника, оличених у свим облицима „тајкуна“, „врховних команданата“, „лобиста“, ратних злочинаца, као и „унутрашњих непријатеља“, ...?

Сада јасно добисмо и мету будуће борбе за добробит грађана: мафијаше! ( Зар  није боље рећи криминалци? Али, ко сам ја да исправљам најбољег студента Правног факултета у Београду? )

Сам помен о „... убијању људи, отимању грађана, сејању страха...“, код сваког нормалног изазива зебњу. Истовремено се, само од себе, намеће питање: где је у свему томе држава са својим институцијама? Где је полиција, тужилаштво, судство, специјални суд, ...? Где су многе инспекције, удружења грађана, невладине организације, ...? У крајњем, где је војска? Ако погледамо филмове о борби против мафије и мафијаша, видимо да се та борба води свим средствима, и из свих институција Италије, почев од полиције, преко тужилаштва, судова, па све до војске Италије! Шта се дешава са нашим институцијама, ако се у Србији „...убијају људи, отимају људи, сеје страх, ...“?

Кад смо већ код тога, зашто се, поводом те теме, не огласи, рецимо, Рапублички тужилац, коме је „у опису посла“ борба против криминала и корупције?

Зашто такву акцију против мафијаша не најави, рецимо, министар ( стари или будући! ) унутрашњих послова? Или директор МУП-а? За оне којима је чудно ово о чему говорим, подсећање да је борба против криминала и корупције главни задатак МУП-а!

Зар није нелогично да у свакој новој влади  Србије, у њеном „програму“ на челном месту стоји „Борба против криминала и корупције“, и тако већ осам година, а и даље имамо оне који „... убијају људе, отимају људе, сеју страх, ...“?

Или је у праву наш суграђанин, који рече:

„Прича о борби против криминала и корупције је нешто о чему се говори само онда када су у току догађања која се морају сакрити од грађана!“

И стварно, ако само мало погледамо уназад, видећемо да  је исти говорник, најмање три пута до сада, против истог противника, најављивао „немилосрдну борбу“, па други пут „жестоку борбу“, па трећи пут „жестоку песницу“, да би сада, ( са крова! ), гарантовао победу!!!

Пада у очи, да он, који је победник над тајкунима, ... над отимачима Косова и Метохије, ... над економским недаћама државе, ... над болестима и што каквим пандемијама, ...  не гарантује победу нама, грађанима Србије, него њима??? Њима, против којих се бори!? Али, ко сам ја па да ...

Мало смутње изазива део „...без обзира на личне, политичке и сваке друге последице...“! Борба против корупције и криминала је за све носиоце власти у држави обавеза, а не калкулација о политичким последицама! Носилац функције је и лично, као онај који извршава своје радне задатке места на коме се налази, одређен да трпи и личне последице, како од оних против којих се бори, тако и од оних у чије име се бори и који су га довели на функцију! Ако није спреман за те последице, нека оде са функције! Које би могле бити те „сваке друге“ последице, можда ћемо сазнати у једном од будућих монолога онога који ово, са крова, поручи. ( Ако их, по овој теми, буде? )  

У очекивању будућих догађаја, не чекајући гарантовану, коначну победу, нама преостаје да видимо како ми можемо допринети тој борби. Илузорно је очекивати да ми, грађани, вршимо некаква хапшења „мафијаша“  убица људи, или ослобађање отетих грађана, јер тога, дао драги Бог, код нас нема, ...

Међутим, као наш допринос најављеној борби, могли бисмо и ми, у нашој средини, решити неке случајеве, који у себи имају инсинуације о криминалу. За почетак, ево, предлажем да се хитно реши случај око дивље депоније са опасним отпадом, у близини Пригревице!!! Ем је претила еколошка катастрофа, ем је то коштало, кроз санацију земљишта, нас грађане једне озбиљне суме новца!!!

Зар не би требало очекивати да, рецимо, Скупштина општине у Апатину, донесе одлуку, или закључак, или неки други акт, којим се од надлежних органа тражи хитно откривање и привођење правди починиоца тога дела?

Дакле, драги моји Апатинци, подржимо Председника Србије у борби против мафијаша, тако што ћемо тражити од свих структура локалне самоуправе да се ангажују на откривању и привођењу правди загађивача, који је коштао нашу општину  неколико милиона динара штете!!!

Након тога ћемо решавати и остале случајеве!!!

 

Или ћемо чекати да се и овај његов монолог заврши са истим исходом попут и свих предходних његових најава „великих борби“, у смислу оне народне:

„Затресла се гора, родио се миш!“

 

Вера Дураковић