РИЈАЛИТИ: ПРЕДСЕДНИЦА И УГОСТИТЕЉ
Изгледа да се паланачка сага о сукобу председнице општине и познатог апатинског угоститеља наставља. Осим новинара у целу причу се укључују адвокати. Чаршија се радује јер има штофа за кафанске приче. Не прича се више ни о Задрузи нити Паровима. А и како би кад је ова локална прича права посластица за широке масе које конзумирају ријалити програме.
Па, ето да се укључим у ову локалну причу, због свега једног питања, које гласи: Чему заиста посета председнице општине једном угоститељском објекту, а још више питање чему, овако непримерена реакција угоститеља?
Мислим да већ и врапци знају да се не ради о пуком инциденту већ је у бити то политички мотивисан бес и са једне и са друге стране. А актери су, познато је, припадници две различите опције, односно једни су присталице власти, други опозиције.
Како нам се најављује суђење поводом ове фарсе се наставља. Биће још прича што по судовима што по чаршији. Убиће се време током ових предстојећих зимских дана. Једино ситауција са короном може да нас скрене са ове ријалити посластице.
НАЈ, НАЈ, У СВЕМУ
Ух, како ме овако матору и искусну, подсећа ова државна прича, на тако давно нашу локалну. Те тако, сећате се, на нашем локалну нивоу, отварали смо НАЈ модернији Тржни центар (oднсно ово вашариште од зелене пијаце), пре тога НАЈ већи Велнес центар на Балкану (сада руина и ругло у Бањи), пре тога још НАЈ већи и НАЈ перспективи РТЦ ( Робно транспортни центар у коме је сад само једна текстилна фабрика). Има тога још што је било НАЈ, али ко ће све памтити, колико глупости и ваљања, је пршло кроз наш град.
Е, сходно томе, не би требало да ме чуди, што сад отварамо НАЈ већи Шопинг мол у Југоисточној Европи у Београду на води, и што смо НАЈ успешнији по ПДБ, што имамо НАЈ лепши Православни храм на Врачару... Иако ова потоња прича има утемељење, али немојте нас сваки дан са све НАЈ, НАЈ... Скромност је, ипак, највећа врлина.
СЕЗОНЦИ РОБОВИ
На хиљаде сезонаца ради на плантажама радећи без икакве заштите, на црно, а прича о контроли рада на црно никад није заживела. Ако ништа наводне инспекције могле би бар да контролишу колико су ови радници под заштиним опремом и под којим условима уопште раде. Људи који сезонски раде су углавном из сиромашних породица, без сталног запослења или са малим пензијама. Они раде да преживе. Зато треба да их тајкуни, велепоседници на српски начин, бар мало заштите.
