Пише: Софија Пуалић Шперо
МАЈКА И МАЋЕХА
Судећи по свему, локални медији, без обзира ко је на власти, имају исту судбину. Сажето: свака власт је неком мајка, а неком маћеха. А та улога мајке и маћехе зависи једино од њихових партијских интереса. А интересе диктирају њихове, односно наше паре.
Отуда и ова моја старо-нова колумна, уместо на Радио Дунаву, убудуће ће се објављивати на порталу Апатинских новина. Нових. Средом.
А зашто се, пак, историја понавља?!
За новинаре познато, а јавност треба само подсетити. Једноставно. Пре 10 година (априла, 2009.) једним пером, али на „курвањски“ начин, угашен је „Глас комуне“. Пар месеци раније (августа, 2008.) и Радио Апатин. Сумњивим работама са законским рупама. Имао је тај дугогодишњи лист од 46 година традиције, ману, јер није повлађивао тадашњој власти и Свемогућем. Гашење је најављено одмах после избора и то на некој чудној сомборској телевизији. Разлог сви прочитали: Тадашњи новинари покушавали да буду колико-толико објективни, да указују на успехе, али и на мане. Но, победници су одлучили да тадашњу редакцију са дугогодишњом традицијом „демонтирају“ занавек. И успели. Једино даље, по перу појединих, загрижених новинара, нису. Они су се довијали пишући по београдским новинама. То им био вентил, а власти мука, али није било помоћи.
Али то је сада прошлост. А како кажу умни људи (мада не верујем у то) „без прошлости нема будућности“.
У том светлу искуствених доживљаја не чуди ме ни данашња локална власт. Да ли својом вољом, или можда не (како неки од њих тврде) појединим медијима мало или ништа из буџетског новца, а овереним каса одрешена. Где паре иду за проверене и одане медије у детаље нико не зна?! Па, мислим, чак ни они који о парама одлучују!
Отуда, ова рубрика, на новом порталу Нових Апатинских новина. Ја бих назвала АПН (да буду што сумњивији). Значи ли то да локалци ништа нису научили или су сигурни да им новинари баш и не требају?
Овако, времешна, са деценијама искуства у новинарству, само бих рекла: Фурајте сви своје, а ми ћемо, као новинари, своје! Игранка са новинарима, али и њиховом егзистенцијом, ће дуго потрајати!
НОТАР
Апатинска нотарска служба је прича за себе. На нотаре се свалио велики посао, а они изгледа никако да се снађу. Те тако, моја комшиница три пута морала да путује у Сомбор, да би добила печат за обичну пуномоћ. Први пут је вратили из Суда јер пуномоћ није потписао нотар, него неко од његових помоћника, чији потпис није веродостојан у Суду. Други пут су јој у Апатину рекли да је све ОК. Трећи пут је надлежна особа назвала нотара и рекла: Ово није први случај, морате потписати пуномоћ лично Ви, јер потпис помоћника није валидан.
Дакле, моја комшиница својим аутом, три пута путовала у Сомбор. Али, поред тих трошкова, она је за пуномоћ уредно први пут платила таксу од 300 динара. Авај, други пут су јој службеници нотара рекли да је све у реду. Из Сомбора је поново вратили. Потпис на пуномоћи и даље није важећи. Кад је дошла трећи пут код нотара, он је тек по телефонском позиву службенице из Сомбора потписао пуномоћ, што је моја комшиница платила 1.500 динара.
Па се онда моја комшиница, као лаик за правне процедуре, пита: Коме одговарају нотари, баш као и извршитељи? Јесу ли они самосталне особе или су у нечијој надлежности?
БЕСПУЋЕ
Имам неколико добрих пријатеља који имају викендице од Мотела, односно Плаве руже, до Вагона. Било би подразумевајуће да се они залажу за изградњу овог пута. Али, авај, пре неки дан ме изненадише. Кажу: Чему овај пут, и стари је добар, боље да се у граду санирају рупе на друмовима и тротоарима. Сви су, наравно, возачи. Број улица и тротоара са рупама и оштећењима смо, онако овлаш, колико је ко приметио, побројали. Много их је, бре!
П.С.
О прошлим идејама да ће ту бити Европска бициклистичка стаза, више нико не размишља. Као ни о идеји да ће се Апатин и Бачки Моноштор, као део Специјалног резервата природе, спојити преко Купусине.
Ух, колико обећања и идеја... А ниједна сврсисходна!
С.П.Ш.
