УПИТАН САМОДОПРИНОС
Да овде нема реформи и да се деценијама тапка у месту сведочи институт самодоприноса који је у Апатину уведен пре пола века. Још неке градови су увели самодопринос и у међувремену угасили. Најзад успело се да једино пензионери на основу гласања могу да га се одрекну а запосленима се и даље скида од плата ако су наводно у мањини у односу на оне који гласају „за“. Како се овде баш код нас толико дуго одржао и запатио није тајна. Сећам се пре петнаестак година када су се тадашњем „Гласу комуне“ обраћали незадовољни грађани тврдећи да они нису ни гласали за самодопринос а неки чак нису знали шта су потписали и тражили су од Месне заједнице да се скину са тог списка. Све је било узалуд. Конкретно сећам се једне породице која уопште није била кући (и сад знам презиме) када је пописивач долазио а уместо њих потписао њихов комшија. Али ништа им није помогло.
Сећам се такође да су се многи Апатинци одјављивали овде и пријављивли место боравишта у Сомбору који никад није ни имао самодопринос. Углавном се радило о људима из добрих фирми бољим платама којима се процентом од три одсто скидала месечно а посебно годишње добра сума новца.
Све је дакле, било прилично кварно организовано, поготово кад се осетило да је питање промила да ли ће самодопринос проћи. Такође је била подвала када су се уместо три-четири ставке које су се предлагале да се на њих само може односити овај самодопринос па се онда тај списак проширио на двадесетак. Дакле, маневарски простор за мување је проширен. А, подсећамо, све је почело са водоводном мрежом, фекалном канализацијом, који су се градили. Тада је самодопринос и имао смисла. Али када се видело да је то добра касица прасица списак где се све може трошити се проширио а апетити порасли.
Свашта се још дешавало у вези тог смодоприноса који је кроз године постао не облик солидарности већ облик отимачине.
РАДНИЧКИ
Установа за стручно оспособљавање одраслих, популарније Раднички универзтет, створена после Другог рата, углавном је служила за основно описмењавње оних који немају основну школу. Сад читам Извештај о раду питам се шта то општина из буџета финанисира кад Раднички може самостално да послује на основу услуга које разне школе нуде, углавном из Новог Сада и одржавају испите и друге активности у том простору. Све је на тржишном принципу па шта ће ту онда општина. Ваљда има пречих потреба грађана. И ово је једна од архаичних установа коју треба треба ставити на здраве ноге. Зна се шта раде те тзв. вечерње школе на Западу. Послују на комерцијалној основи и дају могућности свакоме да стекне разне дипломе од нанижих до највиших.
ИСТИНА
Свиђа ми се запажање „да се све мање чита, а све више паметује“. То је учинак друштвених мрежа.
Колико су корисне толико су штетне.
С.П.Ш.
