„Срећна вам свима нова 7530. година!“

Нема тога ко није чуо причу о начину на који је најлакше скувати жабу. Наиме, ако би се жаба ставила у врућу воду, она би искочила из лонца. Али, ако се стави у  хладну воду, и постепено се загрева, жаба ће се прилагођавати температури воде и на крају ће  бити скувана, а да не пружи никакав  отпор својој судбини.

Овакав метод, попут кувања жабе, најчешће се користи и у политици, као веома  успешан  метод за наметање своје воље народу и народима. Међутим, без обзира  на тврдње многих „добронамерних  аналитичара опште праксе“, мислим да се такав метод много теже, готово никако, не може наметнути народу који има свест о себи и својој историји, који има своје достојанство и колективно  осећање припадности једној целини, ... једном  речју, народу који има свој идентитет, који брани и чува.

Но, да наставимо цитирање  новогодишње честитке:

 „Данас почиње лето. Наш календар прати биолошки ритам Земље. Година се делила на  два дела, лето је било од Ђурђевдана до Митровдана, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао четири седмице, свака седмица ( недеља ) имала је по седам дана, као што иду месечеве мене!“

 Лакше мало са закључцима, ви који све знате и за које време тече од  недавно, те који делите време на оно пре вас и на ово  ваше, за које мислите да ће трајати вечно.  Ма колико ви то тешко прихватили, Србија је постојала  и пре  вашег доласка на власт! А, Богу хвала, постојаће и након вашег  одласка у историју ...

Добро, слободно реците како овако нешто, попут помињања како је ово некаква 7530-та година, може само да падне на памет заосталим... неевропским, ...примитивним и назадним, ... равноземљашима, ...

Слободно се ( не могу лагати и рећи  драги, или господо! ) ботови и ботићи расплините по вашем упуству које речи да користите у тим вашим „мишљењима“ и колико  пута у реченици, ... Пазите  добро, јер, побогу, од тога вам зависи висина хонорара за тај подвиг, ... Међутим, имајте на уму да се ја не обраћам вама, нити имам било какву жељу да ви разумете, а камоли прихватите ово о чему пишем! Чак напротив!

„Некако у исто време када је – на само једном пергаменту – била издата у свету чувена Магна Карта, Сава Немањић – потоњи  Свети Сава, објављује 6727 године Законоправила на српскословенском језику на укупно 800 страна!“

 Овако је написао Драгомир Антонић у својој колумни 2015-те године.

Ради малог појашњења, управо те, 2015-те, године се навршавало 800 година од издавања у свету чувене Магна Карте, или Велике Повеље на нашем, пребогатом, српском језику, коју издаде енглески краљ Јован без Земље. Од тога датума, као годишњице, направљен је спектакл светских размера, као доказа цивилизацијског искорака тога доба, у сусрет данашњем добу!!! Документ је исписан на пергаменту од овчије коже, садржи око четири хиљаде речи, све то на латинском језику, ...

Четири године касније, скоро протекле 6727/2019-те године, наврши  се исто тако 800 година од доношења Законоправила Светог Саве, као најважнији државни, црквени, историјски,... спис, који Срби имају у том добу. Многи тврде да је то и први Устав државе Србије. Тим  рукописом се уређују односи у свим областима живота и пружа заштита сваком појединцу! И све то писано на српскословенском језику на укупно 800 страна!!!

Да ли се ико од вас сећа да је на било који начин ова власт у Србији обележила овај догађај? Чиме би показала да смо ми, Срби, у време када Енглези немају своје писмо него све што морају пишу латинским писмом, Србија има своје писмо, свој језик, своју државу уређену својим законима у писаној форми, ...

 

„Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми!“

 

Ма, доста је више, ... о`ладите мало, ... не  говорим о вама и вашој власти. Не говорим ни о стању правосуђа у Србији. Уосталом, Србија још увек нема цара, ... нити је царство!?

Ово је цитат члана 172 Душановог Законика, као једног од, уз Законоправила Светог Саве, најважнијег закона средњовековне Србије.

Закон је донет давне 6857-ме године или по данашњем календару 1349-те године, на Вазнесење Господње, маја месеца 21-ог дана!!! У српском граду Скопљу!!!

Има ли јачег и бољег темеља за самосталност судија, од овог цитианог члана Законика? Један цар је законом наложио сваком судији  у царству да не смеју да се плаше њега, и да игноришу свако његово мешање у доношењу својих одлука!?

Нешто не видим да се било шта одвија у нашој дивној Србији поводом доласка 21-ог маја, као годишњице доношења Законика, јединственог и првог у том добу на свету! Можда смо ми, који ово помињемо, и по томе равноземљаши??? Или је и ово само једна од теорија завере??? Ма, биће да је тако!!!

 

„На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године!“

 

Наставља даље у честитки да износи пошиљалац највећих жеља Србима поводом њихове нове године, ризикујући да га прогласе данашњи господари српске историје за митомана.

Но, да не буде забуне, те да не помислите како је све то моја честитка, те моји наводи, наведену честитку је упутио српском народу један од највећих и најпознатијих Срба данас, Новак Ђоковић!

Паметнима је ово сасвим довољно, а оним другим не вреди  објашњавати!

 

„Историју оставите  историчарима!  Гледајмо у будућност!“

Ова, као и многе друге поштапалице, а у реалном свету бесмислене глупости, су главне мантре којима се потире идентитет народа, стварајући од њега једну безличну масу подобну за  манипулацију у сваком погледу.

А историја нас управо учи када смо то ми, по принципу кувања жабе, почели да се кувамо, као народ, у лонцу са хладном водом, одричући се свога идентитета. Тако долазимо до спознаје да се Србија, тачније речено неко у њено  име, обавезао да, уз многе друге обавезе, неће примењивати свој стари календар, него прећи на данашњи, грегоријански, негде око 1880-те године, уговорима и тајним конвенцијама са Аустроугарском државом.

И у тако кратком времену, ( не само за историчаре! ), од нешто више од века, смо нешто, што смо поштовали више од седам миленијума, прогласили за теорију  завере, а све оне који се тога сећају и говоре о  томе, називамо равноземљашима, ... примитивцима, ... крезубим фосилима, ...

Звучи готово невероватно да се за тако кратко  време „скува попут жабе“ један народ са тако  богатом културом, религијом, традицијом, државношћу, духовношћу, обичајима, ...

Како објаснити да ни данас, када  о свему у Србији одлучују они које сви прихватају  као најбоље студенте Правног факултета у Београду, нема никаквог званичног исправљања свих неправди нанетих српској историји и српском народу, и са поносом истицања да су писани  споменици српске културе старији од свих сличних на западу, као и од готово свих држава тога истога запада?

 Како неко рече:

 „Када би Америка имала Законоправила, или Душанов Законик, то би било обавезни део школског програма на читавој планети!“

  

На жалост, „кување Срба попут жабе“ је процес који  се наставља. Заборависмо на српску историју, попљувасмо српску традицију, исмејасмо „српске митове“, погазисмо српске заклетве, ... једном речју, постадосмо једна маса без идентитета, ... безлична маса, ...

Постадоше нам нормалне речи, попут „Косово је камен у ципели“, „не држати се устава као пијан за плот“, „он се снашао“, „немамо ништа на КиМ“, „неће наша деца бити таоци митоманије“, ... па све до „ЕУ нема алтернативу“, ... „устав је сметња развоја“ ... „ком је до морала нека иде у цркву“, ...

Сада се маси потурају појмови „истополна заједница“, родна равноправност, социјална дистанца, и слично, као увод у даље негирање српског идентитета, оличеног у српској породици.  И маса скуваних жаба све то ћутке прихвата, ...

 А, како  рече Др Иван Пајовић:

 „Интелигенција масе је онолика колика је интелигенција најглупље јединке у њој!“

Тежак, али не и немогућ, је пут препорода Србије. Велики је изазов од скуване жабе и безличне масе,  створити, или тачније речено, вратити, поносног Србина, и српски народ.

Ево, за почетак препорода, честитка:

 „Скуване жабе, срећна вам нова 7530. година!“

 

 

Вера  Дураковић