12 ГОДИНА ОД ГАШЕЊА РАДИО АПАТИНА И ГЛАСА КОМУНЕ

Објављено: 28.04.2021.

 

ОСВЕТА ВЛАСТИ ЗА НЕПОСЛУШНОСТ

Данас се навршава 12 година од гашења ЈП ИЦ „Глас комуне“. Тог, 28. априла, тадашњи в.д. директора (постављен пар месеци раније са јединим задатком – да заувек закључа фирму) нам је кратко саопштио да покупимо своје личне ствари и напустимо просторије у којима „више немамо шта да тражимо“. И, заиста. Осим оних троје, који су се прегруписали у друге редове, нас 13 више никада није крочило на стару адресу – у Петефи Шандора 4. Данас је тамо неки приватни медиј (који се тамо уселио и пре нашег исељења). Број телефона редакције био је 772-205 (данас је то број тог приватног медија) и онај, који многи још добро памте, 772-605, број телефона Радио Апатина.

На нову годишњицу нећемо писати нови текст. Нема потребе, јер је све исто као и пре (осим што је неколико колега, у међувремену, остварило пензију). Подсетићемо вас на овај, написан на годишњицу гашења Информативног центра „Глас комуне“:

Дакле, ево га:

-Тачно 31. августа 2008. године угасио се Радио Апатин који је постојао пуних 39 година, након тога и новине „Глас комуне“ са традицијом од 48 година. Запослени у Радио Апатину данима су, пре гашења, у Апатину, Сонти и Пригревици сакупљали потписе на петицију, добивши тада подршку преко 4.000 грађана. Али, ко пита грађане и ко штити њихово право на објективно информисање?

Помоћи није било. Никога заправо није ни интересовало да овај локални медиј опстане. Вербалне подршке су биле само фарса, открило се касно. Запослени у Радио Апатину су се сами борили, али то није било довољно. Није било моћи и политичке подршке. Радио је престао са емитовањем програма, а од 16 запослених 13 је нашло своје место на Бироу за запошљавање.

Елем, прича је била да се медији морају приватизовати, како локалне власти не би имале пуно утицаја на њих. И, ето, медији су приватни, али их општина и даље дебело плаћа. Није свећа, него рог.

Тек, од домаћих снага, као препознатљив водитељ на радију остала је упамћена новинарка Јасминка Миљуш, као уредник и водитељ евергрин музичких емисија новинар Ђуро Грубјешић, емисија о култури, песник, новинар и добитник награде „Милош Црњански“, Душан Радивојевић, емисија о спорту новинар Јован Бањац, препознатљива по радифоничном гласу Гордана Медић, уредница емисија о комуналним темама, новинарка Вука Поповић, успешна директорица Јелисавета Прелчец, новинарка Софија Пуалић-Шперо, добитница престижне новинарске награде „Јаша Томић“ за колумну „Из мог угла“, која је шест месеци пре гашења новина укинута, јер се ауторка више држала закона него што је испуњавала жеље власти.

Дакако, ни у једној редакцији, те тако ни у бившем „Гласу комуне“ не би било новинара без верних сарадника. Снежана Диклић, ефикасна и вредна на месту благајника, Латинка Орлић, одлична у маркетингу, Бане Савић, префињеног и пробраног музичког укуса за микс пултом, Оливера Бубало, прецизна у монтажи, одличан сарадник у програму.

Не, поштовани читаоци, није новинарима и сарадницима ништа укинуто. Закинути сте ви, грађани, наши читаоци и слушаоци, са којима се и данас, на улици, препознајемо, често и топло испричамо. Знате ви, баш као и ми, да све пада у заборав, али не и присност коју смо путем радио таласа успоставили, највише у време бомбардовања. Када смо били више од водитеља и слушалаца, када смо били блиски у свом страху, међусобно се храбрећи да га савладамо...

Зато, овај текст није ламентирање над судбином новинара бившег „Гласа комуне“ и Радио Апатина. Он је тек подсећање - да се закувало са само једним циљем – да се ућуткамо и нестанемо. Све, у име закона!!!

СРАМОТА

Желели смо да пронађемо први број „Гласа комуне“. У библиотеци га немају. Први сачуван комплет је из 1962. године, а у њему први број новина је број 10. Где су завршили комплети из архиве угашеног Информативног центра? Зар ни једна установа није била у обавези да чува примерке новина које су излазиле скоро пет деценија и у којима је забележена полувековна историја града? О архиви Радио Апатина тек ни речи...

ОСМЕХ ИСТИНЕ

И, на крају, срдачно вас поздравља екипа некадашњег „Гласа комуне“ и Радио Апатина!

У којој су неки, у међувремену, постали пензионери, неки су променили професију, а неки (смо) и даље активни новинари. Слободни, растерећени, имуни на гашење фирме (јер је немамо), „скидања“ са бироа (ако се не јавимо свака три месеца), претњи старих политичара, непристојних понуда и несарадње нове власти, нападних ботова, вређања разних незадовољних „газда“, бахатих појединаца, неваспитаних ликова...

Осмеха подршке је, верујте, далеко више...

У то име, живели!


Ј.Миљуш