ДА ЛИ СВЕ ПОСКУПЉУЈЕ И МИЛИЈАРДЕ ПОМОЋИ СТИЖУ НА НАПЛАТУ!?

Објављено: 14.05.2021.

 

Све је скупље! Ову реченицу све чешће можемо чути у Србији, али и по целом свету. Нове ценовнике или већ имају или их праве буквално сви - од произвођача основних животних намирница, преко трговаца грађевинског материјала, најразличитијих сировина, школског прибора, одеће, обуће, горива... И није важно одакле роба долази, јер скупље је и из Кине и из остатка света, причају нам трговци који тврде да им добављачи већ неко време најављују нове цене.

Истовремено смо добили и званичну информацију - да је инфлација у Србији у априлу 2021. забележила раст од 1,1 одсто на месечном нивоу, док је у односу на исти месец прошле године у просеку повећана за 2,8 процената. Подаци Републичког завода за статистику показују да су током прошлог месеца највише поскупели храна и безалкохолна пића - за 2,6 процента, а следе одећа и обућа (1,7) и транспорт (1,0).

И сада је питање да ли је ово увод у нове ценовнике и висока цена корона године која лагано долази на наплату?

Питање је на месту тим пре што сличне вести о скоку инфлације стижу тренутно са различитих страна света. Цене у САД су у априлу забележиле највећи раст у последњих 12 година, па је и вредност акција на Вол Стриту пала због забринутости инвеститора. Широм Европе аналитичари су забринути и указују на могуће нагло "прегревање" економије, и евентуални раст каматних стопа, односно цене новца.

Као један од главних фактора за раст инфлације већина истиче велико упумпавање новца кроз пакете помоћи који су државе припремиле за ублажавање последица пандемије корона вируса. На пример, само америчка централна банка (ФЕД) је током последњих годину дана штампањем новца драматично повећала новчану масу у оптицају.

Обимни пакети помоћи убрзали штампање пара

На то указује и економиста Иван Николић, који наводи да је, осим психолошког фактора који је битан и који указује на страх од скока цена, значајна ставка за раст инфлације управо експанзивна фискална и монетарна политика коју су државе водиле протеклих месеци, ради ублажавања ефеката пандемије корона вируса. У преводу, цео свет је помагао привреду, милијарде су упумпаване, често и без покрића. И сада све долази на наплату.

"Имамо интересантне моменте, пре свега када је реч о битним инпутима који се користе за производњу. Дошло је до драстичних поскупљења метала и енергената, а ту су и поремећаји у глобалном снабдевању, пре свега из Кине ка другим дестинацијама, што је подигло цену транспорта. Све то заједно се одражава на осетно више цене", истиче саговорник "Блиц Бизниса".

Што се тиче Србије, Николић оцењује да су енергенти главни фактор за раст цена код нас, пошто је дошло до раста цене сирове нафте на глобалном тржишту.

"Ипак, за сада нема већих негативних ефеката, чак је овај мали раст инфлације добродошао, јер је увео инфлацију у циљани коридор који је поставила Народна банка Србије. Не одступамо ништа више од онога што смо желели", наводи Иван Николић и додаје да тек треба видети како ће се даље кретати цене и какав ће бити одговор.

Евентуална рестриктивнија монетарна политика, објашњава, била би у супротности са амбицијама држава да подрже привреду и грађане, и довела би до успоравања опоравка, односно споријег оживљавања економије које се тренутно догађа.

Горан Родић из Грађевинске коморе Србије каже да је грађевински материјал значајно поскупео, неки сегменти чак и дупло. Према његовим речима, гвожђу је цена скочила 40 одсто, изолациони материјали су скупљи од 80 до 100 процената.

Да поскупљују цене материјала за "Блиц Бизнис" потврђују и мајстори и занатлије из Београда.

"Цене цеви, фитинга, колена, вентила, вирбли и слично су код појединих произвођача поскупљивале у више наврата. Све то заједно изађе на поскупљење од чак 70 одсто", каже за "Блиц Бизнис" Немања Васиљковић, водоинсталатер из Београда.

Он додаје да су цене материјала у другим гранама такође драстично поскупеле.

"Што се тиче материјала за фасадне радове, као што су стиропор, лепак, мрежице, поскупели су и до 80 одсто", закључује Васиљковић.

Иначе, циљана инфлација НБС креће се око 3 процента, уз дозвољена одступања од 1,5 одсто, и у протеклих неколико година кретала се управо у задатим оквирима. У развијеним економијама инфлација је прошле године у просеку износила 0,8 одсто, а у земљама у развоју око пет процената.

НБС је претходних месеци процењивала да су инфлаторни притисци ниски, а финансијски сектор је у анкетама износио очекивања да ће се инфлација кретати око 2 процента. За 2022. годину централна банка предвиђа инфлацију ближу стопи од 3 одсто, јер на средњи рок ризици зависе и од међународних утицаја.

Инфлација оборила акције
Вредност акција на Вол Стриту јуче је поново пала пошто је неочекиван скок инфлације у САД прошлог месеца повећао забринутост инвеститора да би економија могла да се "прегреје" наглим изласком из рецесије изазване пандемијом корона вируса. Улагачи страхују да би инфлација могла да се врати после више година.

Аналитичари наводе да тржиште не би требало да буде превише изненађено растом инфлације и очекују да ће она бити привремена. Такође, званичници ФЕД-а и други економисти сматрају да би умерена инфлација, у ствари, могла бити добра за опоравак.

С друге стране, легендарни инвеститор Ворен Бафет упозорио је недавно на то да стиже озбиљна инфлација која ће утицати на опоравак америчке економије.

"Видимо значајну инфлацију. Подижемо цене. Људи нам подижу цене и то се прихвата", рекао је Бафет на годишњем састанку деоничара Беркшир Хатавеја и посебно истакао много веће цене челика.

Број спомињања "инфлације" у првом тромесечју утростручио се у односу на прошлу годину, што је највећи скок још од 2004. године, показало је ново истраживање стратега Банк оф Америца. Сировине, превоз и радна снага наведени су као главни покретачи инфлације.

 

(блиц)