Нацрт новог Закона о парничном поступку (ЗПП), поводом кога је тренутно у току јавна расправа, садржи низ неприхватљивих решења којима се грађанима приступ правди условљава плаћањем судских такси. Уколико буде усвојен у постојећем облику, последице које би могао имати по локалне медије би се могле изједначити са озлоглашеним Законом о информисању из 1998. године.

У атмосфери у којој се медији последњих месеци континуирано суочавају са такозваним СЛАПП тужбама, у којима приватне компаније блиске властима од њих потражују вишемилионске износе због критичког извештавања, један овакав закон би могао да доведе до затирања локалних медија, односно до њиховог убрзаног гашења под финансијским теретом процесних обавеза које нови закон намеће. Из наведених разлога, постојећи нацрт закона је неодржив, и позивамо вас да се придружите нашем захтеву да се он што пре повуче.

Кључни проблеми у постојећем нацрту закона су следећи:

  - Условљавање упућивања тужбе, одговора на тужбу и жалбе плаћањем пуног износа судских такси унапред – уколико се такса не плати у року, поднесак се сматра повученим.

 - Ретроактивна примена закона – одмах по ступању на снагу, нови закон ће се примењивати и на поступке који су започети по старом закону, а до тог тренутка нису окончани.

 - Непартиципативан и нетранспарентан начин израде нацрта – у радној групи за израду нацрта закона није било представника стручних организација цивилног друштва.

Предложене измене ЗПП-а садрже решење према којем се страни у поступку онемогућава приступ суду ако у року од 8 дана не уплати целокупан износ судске таксе, који се по закону може кретати и до 97.500 динара. Будући да се судске таксе не плаћају само уз тужбу, већ и уз одговор на тужбу, право туженог да изнесе своју одбрану се такође условљава плаћањем таксе.

Како се судске таксе обрачунавају пропорционално у односу на тужбени захтев, ово доводи до ситуације у којој економски моћнији тужилац туженог може сасвим финансијски да исцрпи већ самим подношењем тужбе са високим тужбеним захтевом, чак и у случају да његов захтев нема никакво правно и чињенично утемељење.

Ефекти примене оваквог закона би били катастрофални по све грађане Србије, а нарочито по локалне медије, који су се претходних месеци нашли на удару такозваних СЛАПП тужби, са чијом масовном применом се извесно тек почиње.

Подсећања ради, у априлу ове године, до јавности су дошле информације да је компанија “Миллениум теам” поднела 11 тужби против разних медија, укључујући мале локалне медије као што су портал ИнфоВрањске и агенција ЈугПресс, са идентичним, паушалним захтевима од 100.000 евра, односно 11,75 милиона динара, на име накнаде материјалне штете. Повод за тужбе је било извештавање ових медија са конференције за штампу Народне странке у Врањској Бањи, на којој је председник странке Вук Јеремић говорио критички о овој компанији, и њеном ангажману на неколико великих државних грађевинских пројеката.

По одредбама новог закона, уколико у року од 8 дана не би платили судску таксу за подношење одговора на тужбу у износу од 48.750 динара, тужени би изгубили своје право да упуте одговор на тужбу и да у њему изнесу своју одбрану. Са друге стране, Закон о јавном информисању и медијима прописује обавезу издавача, одговорног уредника и новинара да у случају тужбе дају одговор на тужбу у року од 8 дана од дана када су тужбу примили.

Све то може довести до врло опасне ситуације да издавачи, одговорни уредници и новинари, како би одговорили законској обавези, морају у врло кратком временском периоду да обезбеде новчана средства за плаћање судских такси, које у одређеним случајевима могу бити знатна. Даље, ако не плате таксу и не упуте одговор, ризиковали би да се против њих донесе пресуда због пропуштања, која их обавезује да исплате парничне трошкове тужиоцима, што подразумева накнаду таксе за подношење тужбе у износу од 97.500 динара.

Када је у питању пресуда због пропуштања, суд своју одлуку доноси само на основу чињеница и доказа које тужилац изнесе у тужби. На овај начин, неко ко себи не може да приушти ни таксу, губи сваку могућност да изнесе доказе у своју одбрану који би спречили да суд пресуди у корист тужиоца, и обавеже тај медиј на плаћање милионског износа на име одштете.

Према одредбама новог закона, и изјављивање жалбе против такве пресуде би било условљено претходном уплатом таксе. Имајући у виду законска ограничења, у жалби на пресуду због пропуштања није дозвољено износити нове доказе и чињенице, што даље онемогућава економски слабију страну да се брани. На тај начин, тужена страна која је првостепеном пресудом обавезана на накнаду штете, у страху од плаћања додатне таксе на жалбу у врло кратком временском року, може бити обесхрабрена да изјави жалбу.

Убрзо након ове прве рунде тужби, и власници компаније “Миллениум теам” су поводом истих текстова лично тужили портал Инфо Врањске, са одштетним захтевом од 2 милиона динара. Јасно је да би, ако би нови Закон о парничном поступку био усвојен у овом облику, подношење неколико оваквих тужби против истог медија – а то подразумева и мултипликацију трошкова за одговоре на тужбу- лако довело до његовог финансијског исцрпљивања и немогућности даљег функционисања.

Као круна свега, уз све наведене проблеме, нацртом закона је предвиђена његова ретроактивна примена, односно то да ће се судски поступци који су тренутно у току, а који не буду окончани до ступања новог закона на снагу, завршити по одредбама новоусвојеног закона. Из самог Нацрта није јасно какве ће последице ово имати по неплаћене судске таксе, односно да ли ће се, и у ком року, тужбе и одговори на тужбе, за које таксе још увек нису плаћене, сматрати повученим.

Такође, важно је напоменути да сâм процес израде закона није био нимало транспарентан ни инклузиван, што је резултирало законским решењима која су подударна интересима учесника тог процеса, али су у суштој супротности са интересима највећег броја грађана. То је изузетно проблематично, имајући у виду да је реч о закону од непосредног значаја за огроман број људи. Незаступљеност представника стручних организација цивилног друштва, у значајној мери је утицао на то да се пред јавност изађе са неприхватљивим предлогом, који је у оваквом облику непоправљив.

Из тих разлога, од Министарства правде захтевамо хитно повлачење Нацрта Закона о парничном поступку и започињање новог процеса израде у који би били укључени сви релевантни актери и који би узео у обзир све потенцијално негативне ефекте предложених решења. Решења изнета у постојећем Нацрту подсећају на законска решења озлоглашеног закона из 1998. године, који је предвиђао вођење поступка по хитном поступку, уз постојање претпоставке кривице медија и пребацивања терета доказивања на њихову страну. Очигледно је да су творци закона из 1998. године научили како да на перфиднији и мање директан начин ефектно поново успоставе механизам за системско гушење медија.

 

(НУНС)