ПОЛИТИКА ЈЕ ПРОФИТАБИЛНА
Мој добар стари пријатељ, поштен и искрен човек, бави се политиком на локалном нивоу. Питам га како ми није досадило и зашто троши живце на такву делатност уместо да се окрене само свом редовном послу и породици. Као и обично био је искрен у одговору: Не знам ни сам, ушло ми у крв јер мислим да увек нешто могу као одборник да учиним праведнијим и бољим за све грађане. Нажалост, колико оцењујем, као дугогдишњи нованар, после толико година, његова жеља и нада никако да се оствари јер један од ретких усамљених „јахача“ ка таквој правди.
Они који чине већину у политици су због личних инетереса, позиција, материјалне користи. Има ретких који искрено можда желе што и овај наш одборник. Други увек имају на уму личну корист. Они послушно климају главом, дижу руке и галасају, а да заправо нити мисле својом главом, нити имају сопстевни став, а улога им је у гласачкој машинерији.
Политичари готово никад нису живели од својих плата. Живели су и живе од оних тајних процента, као и неке општинске службе, које имају овлаштења за послове које се тичу инвестиција. Наравно, нису сви корумпирани. Знам и такве. Али још боље знам оне који цео живот преживеше, све овдашње власти, а и данас раде што су деценијама пре. Подразумева се да никад нико није одговарао нити је био подложан контроли њима надлежних.
Хтедох рећи, да мој поштени одборник из опозиције, „усамљени јахач“, нема шанси ни до краја своје каријере, оствари своје наде о правди и жељи да се буде на услузи грађанима.
МУКЕ УЧЕНИКА ПУТНИКА
Наш школарци који путују у школе у Сомбору и имају месечне карте „Апатинтранса“ муку муче. Син моје пријатељице малтене сваки дан чека аутобус који понекад касни не пет минута него и по сат времена. Како треба на време доћи у школу ученици покушавају бар „Севертрансом“ да отпутују. Авај, ова фирма не признаје месечне карте „Апатинтранса“, па уместо за доручак ученици купују карте.
А сећате се како се оснивање „Апатинтранса“ пропагирало у јавности од стране политичара. И шта сад?
МИНИСТАРСТВО ПРОТИВ ПЕРЕ
Перо Рашета, власник „Малог Петров салаша“ и оснивач Природњачког центра, из поштене поштене породице, мој исписник, који је све у животу стекао властим радом, први се из генерације отиснуо у приватнике и постао успешан, сад води „Дон Кихотовску борбу“, са руководством Бање Јунаковић, а сад га закачило и Министарство које је утврдило да је бесправно косио амброзију и коров дела државне земље, и само то, да је због ове узурпације дужан платити не малу казну.
Сада се поставља питање: Како то да Министарство после толико година земљу, за коју вероватно није ни знало да је то земљиште државно, баш сад „открива“ у тренутку када непрестано тиња сукоб између Пере и директорке Бање? Докле више?!
С.П.Ш.
