ДЕЦА БЕЗ ДЕТИЊСТВА
Ова корона, како ствари стоје, ће децу, посебно школарце, оставити без правог детињства, и најлепшег школског доба, које се памти целог живота. У мору комбинација за одржање каквог таквог система образовања тешко се било ко сналази. Те онлине, те комбиновано, те час овако, час онако. У разговору са многим ђацима закључила сам да они највише воле да похађају школу и друже се са вршњацима. Очекивала сам да им онлине од куће одговара јер можда не морају да одлазе на часове већ могу мало и да се онлаине „шверцују“ често уз помоћ родитеља. Напротив, испало је супротно. Природна је потреба деце да се међусобно виђају, друже, проводе време заједно. Нжалост ове генерације које је затекла корона то већ две године немају прилике да доживљавају. Успут, чисто сумњам да ће они имати и неко темељније образовање. Слично је и са студентима, такође најлепшим животним данима младости. Моја роађака за годину дана студирања имала је свега кад се укупно сабере око два месеца предавања. Све остало су била онлине предавања. Практично осим неколико површних познанстава није, као ми некад, могла да „склопи“ своје друштво, да се упозна са људима, својом генерацијом, која је стигла са свих страна Србије. Већ тиме је, бар по мени, ускраћена за једно значајно искуство и прилику за разна упознавања.
Због свега овога требамо мало мислити на све ове генерације када доносимо одлуке вакцинисати се или не.
ЗАБРАНА РОДИТЕЉИМА
Кад смо већ код вакцинисања да испишем и ове истините приче. Неколико остарелих особа, бака, ми се пожалило да би желели да се вакцинише, што због својих болести, што због старост. Међутим, нисам могла да верујем да им то не дозвољавају деца, одрасли и факултетски образовани људи. Бака каже, они не признају болест корону а самим тим ни вакцинацију. И ето, оне слушају своју децу. Шта даље рећи?
ПАЗИТЕ НА СТРУЈУ
Људи који раде у сменама, и често нису кући кад се пописује струја, имају проблема. Тврде како су пописивачи некада долазили бар два пута, једном пре подне, једном поподне да попишу струју. Сада само једном и ако вас нема кући добијате рачуне офрље пописане. Онда они иду у Електровојводину, проверавају стање, имају силних перипетија, и губљење времена. И шта сад? Кога брига за интересе грађана, потрошача, уместо да они буду оснвна брига оних који од њих живе.
С.П.Ш.
