ПЕНЗИОНЕРИ И ПОРОДИЉЕ
Нејасна ми је најављена будућа одлука да се свим пензионерима преко 65 година, а који нису били у радном односу, него се бавили домаћинствима, а највише пољоривредом, обезбеди пензија од 100 евра. Разлог овој одлуци наводно лежи у пароли државе социјалне правде.
Као што сама припадам тој категорији ипак би пре одлучила да држава помогне свим породиљама без изузетка, јесу ли радиле па имају породиљски додатак, или нису. Ако већ радимо на побољшању наталитета ово би била најподстицајнија мера. На неколико случајева где послодавци дају отказе женама које су труднице, опет неке нису биле у радном односу, односни биле приморане да раде на црно, није тешко закључити, да баш и нисмо држава социјалне правде. Трудницама, односно породиљама, треба знатно више новца да одгаје децу него страијим пензионерима чији прохтеви ионако нису превише велики, осим наравно лекова. А шта рећи какви су трошкови око мале деце, беба, и само да се почне од цене пелена па до цене дечје хране.
Зато ако имате разумевања за наше најстарије имајте на уму и породиље. А како видим ту се ништа не предузима нити се планира.
ДРЖАВЕ У ДРЖАВИ
С обзиром на актуелну ситуацију заиста испада да су „државе у држави“ два најзначајнија Јавна предузећа, „Србијагас“ и „Електродистрибуција“. Те тако због хаварије на гасоводу како у Београду тако и у деловима Новог Сада људи остали без греања а зазимило по темпаратурама. Слично са струјом. У целој општини мало мало нема струје. Кажу ремонти. Људи се питају шта су радили целог лета, и једно и друго предузећа, од којих зависе грађани. Да нису можда сви били на годишњим одморима? А ко зна каква је то тактика? Можда желе да дају до знања да од њих све зависи! Па ко сте већ Јавна предузећа у власништву државе, да ли вам је допуштено по старој инерцији да заиста будете ипак државе у тој држави!?
СПОРТ СВЕТЛА СТРАНА
Колико видим у овој нашој варошици једино је спорт светла страна приче. Само се ту дешавају значајни успеси а и то захваљујући појединцима и спортским ентузијастима. Ту мислим на актуелни „Дунавски полумаратон“, који ето постоји већ 25. година иако су многи сумњали у његово дуже постојање. Мислим и на малу Леу Кокаи, првакињу у шаху до осам година, на Марину Гајчин, и ко зна коју још будућу младу шахисткињу.
Ту је наравно и Марија Бубало, атлетичарка, која успешно наслеђује Чегара, који је на неки начин постао већ легенда, по својим заслугама у атлетском спорту. Наравно добро се котирају и екпини спортови.
Но, питам се, ако је толико младих талената овој малој варошици, овде ишчилено, шта се дешава са инфратсруктуром, „довлачењем“ инвестиција, комунаним уређењем... Е ту баш нема резлутата.
С.П.Ш.
