ИЗ МОГ УГЛА: КОМЕ СЛУЖЕ ОДБОРНИЦИ, БЕГ ИЗ АПАТИНА, БРАВО ЗУЛИЋУ

Објављено: 06.11.2021.


КОМЕ СЛУЖЕ ОДБОРНИЦИ?

За Апатин који има све мање становника, има поприличан број одборника, који би требало да имају улогу представљања и заштите интереса грађана, нема вајде по том питању. Одборници су ту да дижу руке и гласају шта власт хоће. Дакле, они се не питају ништа, него су само гласачка машинерија.
Судим то и по томе што опозициони одборник, једини у том саставу, већ неколико пута поставља службено питање о коме тражи расправу као што су теме безбедности општине и заштите грађанина, власника Малог Петровог салаша Петра Рашете. Е како се о те две конкретне ствари та питања без образложења не разматрају једини закључак је да заправо одборници не представљају грађане и њихове интересе већ служе као некаква фасада одлукама врха општинског руководства.

Неко ће додати да је то вазда било, али ја бих рекла да то баш и није тако. Јер сећам се и времена када су у Скупштини била бар три одборника опозиције која су у оним најгорим временима власти једнога ипак успевали да постављају питања и отварају теме а све је директно преносио тадашњи Радио Апатин. А сад нема са Скупштина „ни слике ни тона“ што би рекао наш народ. Није тешко закључити да уместо напретка демократије све више тонемо у једноумље.

Али и то, шта вреди писати, кад се о томе прича само у неформалним кулоарима, попут кафана и чаршијских прича на клупама.

Чини се да би овдашња власт требала имати мало више контакта са реалношћу а посебно потребама својих грађана.


БЕГ ИЗ АПАТИНА

Не чуде ме млади људи који у великом броју своју будућност налазе у великим градовима и иностранству једнако, каже ми једна моја времешна пријатељица која је годинама радила у иностранству. Она је сад већ „девизна пензионерка“ која је желела да у тим годинама проведе остатак живота у родном граду за који је везују лепе успомене детињства и младости. Због ове носталгије је и одлучила да живот проведе овде. Али, сад после свега две године планира да оде на неко друго место да проведе остатак живота. Каже, ништа није као пре, као да се налзим у неком сеоцету без трунке неког друштвеног живота и догађања.

Не, није се она „размазила“ у иностранству него ће пре бити да Апатин, упркос светским маркетима, лепом природном окружењу, Дунаву, и слично, заиста постаје сеоце, па чак и за старију популацију.

Па онда шта да кажемо за младе, жељне живота у којем дишу пуним плућима, и безбројним садржајима својственим младости и квалитетнијем укупном животу.


БРАВО ЗУЛИЋУ

Наш скромни мултимедијални уметник Милан Зулић, иако му изложбе обилазе светске клутурне метрополе, најмање је познат у свом граду у коме ствара та фантастична дела. Као и сви велики уметници он нема потребе он се не намеће јавности и не прави себи маркетинг. Зато га ваља поменути као истакнутог уметничког ствараоца са ових простора, бар на овај начин.

 

С.П.Ш.