ИЗ МОГ УГЛА: ОПШТЕ ЗАГАЂЕЊЕ, ПФАЈФЕР ЗА УЗОР, СВАКА ЧАСТ ДР НЕЛА

Објављено: 20.11.2021.


ОПШТЕ ЗАГАЂЕЊЕ

Наша јавност је засута општим лудилом. Тако је један обични мурал изазвао бујицу реаговања. То се нигде, ни у једној земљи, не дешава. Случај мурала се у таласима пренео и на провицинију, па тако и Апатину. Почели смо по душтвеним мрежама да прозивамо, вређамо, претимо нашим суграђанима, ко је за а ко против. Испод сваког нормалног начина реаговања.

Општем загађењу придоносе политички мотивисано вређења целих фамилија, прозивка деце, родитеља, што се такође не бележи у нормалном друштву.

Такође чачка се по интимном животу психијатра Марића који се спори са сином око имовине. Ма кога то интересује осим медије који су огрезли у тражењу сензација задирући дубоку у интиму људи који им се нађу при руци.

Због овог лудила обични људи се повлаче из сваког активизма и посвећују свакодневним и једноставим стварима и својим проблемима и радостима. Живе свој живот и то је најпаметније. Није чудо ни само чудо да нас други гледају ко примитивни Балкан који никако стотинама година већ не може да се примакне нормалном и прогресивном по толеранцији друштву.

ПФАЈФЕР ЗА УЗОР

Ако је неко заслужио да му се додели највише признање Српске парвославне цркве, Орден Светог Саве, онда је то католички жупник Јакоб Пфајфер. Својим животним ставом и ангажовањем увелико је допринео толеларанцији међу људима различитих вера. Његове мисе препозању се не само по томе већ и по сваком говору он има дубоке и разумљиве обичном народу филозофске и животне поруке. Браво и за Православну цркву која је препознала вредности свештеника Пфајфера.


СВАКА ЧАСТ ДР НЕЛА

Наша суграђанка Нела Поповић стигла дп титуле доктора наука. Нела је то и заслужила. Али сећам се времена када је од општине тражила стипендију за студента медицине на Војно медицинској академији. Тада су тадашњи општинари проценили да њој не доделе стипендију јер наводно тамо има бесплатно школовање, смештај, храну. Тада је Нела морала да се пријави у Београду који јој је без пардона доделио градску стипендију.

Ово знам јер сам својевремено о овом случају писала у „Блицу“.

Успут стипендије су се у то време делиле по родбинској и не зна којој све вези. Ето се сад чудимо што нам перспективни млади одлазе у градове. Колико ли је успешних апатинских студената остало да ради у другим градовима. Зато овде имамо поплаву којекаквих факултета чије дипломе никоме не требају, осим онима који мисле да имати диплому само по себи значи престиж.

 

С.П.Ш.