ЗАГАЂЕЊЕ ШИРЕ ПОЛИТИЧАРИ

За деценије рада у новинарству никада нисам чула, толико најблаже речено ружних речи и увреда, колико од данашњих политичара, који су у прилици да их изговарају у јавном простору. Почели су са линчом не према произивкама својих политичких противника и њиховим ставовима већ према конкретним личностима. Обични и пристојни људи се згражавају. Да ли су данашњи политичари тога свесни или намерно „потпаљују“ ватру код дела ултра екстермиста који једва чекају да дигну свој глас.

Вређања и дискредитовања  личност се појачавају како се избори ближе. Због тога људи све мање желе да читају новине или гледају вести и политичке емисије.

У том ужасном загађењу нашег политичког језика све мање људи жели да учествује у политичкој арени, често бојећи се и за себе и за своје фамилије. Какво ли смо то ми друштво посатали?
На предстојећим изборима гласаћу за најпристојније јавне личности које се буду кандидовале. Све у нади да ће и ова фаза политичког лудила и новокомпонаваног језика проћи.

УПРАВНИЦИ ГОСПОДАРИ

По зна који пут помињем управнике стамбених зграда. Прича ми пријатељица како су сад добили рачун да плате струју у заједничкој бициклани где се светло годинама не користи нити га има. Заиста се не зна више ко је господар станова и станарима у згради. Власници станова су беспомоћни и дужни да плаћају рачуне које им управник редовно месечно испоручује а појављује се с времана на време.

Предлажам да још наплаћује ваздух власницима станова.

 МЛАДИ НАСЛЕЂУЈУ ТРАДИЦИЈУ

Сад већ млади нарашатаји од својих родитеља средње доби прихватају тарадицију обележавања породичних слава. Ми који смо одрасли без обележавња слава зато што су на неки начин у то време  пречутно забрањене можемо само да се поносимо нашим прецима који су пре Другог светског рата, углавном из сеоских брдских средина, држали до слава. Они би сад били поносни на своје потомство.

 

С.П.Ш.