СВЕТ ГОРИ А БАБА СЕ...
Док је цео свет забринут због рата у Украјини, наши медији не хају, по оном „Село гори, а баба се чешља“. Тако листам све ТВ програме, кад је рат започео, а код нас емитују Задугу, народњачке емисије, и то на јавном сервису РТС, остајем згрожена уређивачким политикама. Заправо Задруга ме не тангира, јер то је приватна телевизија, али РТС, који сви морају да плаћају путем рачуна за струју (што је врло лукаво), као да имају намеру да га што више деградирају, али на уштрб гледалаца.
Са друге стране, имам утисак да ми као народ који је бомбардован, преживео највеће страхоте у 90-тим годинама, не показујемо емпатију према онима који страдају. То се не види бар преко ТВ програма и разних аналитачара који су одједном се умножили, као да су сви експерти за све.
Опет, није искључено да ће нас инфлација опет погодити, а то је после рата најгора ствар, коју тешко да ћемо лако пребродити, јер два пута исто у једном животу је много. А то РТС нарочито не занима.
А и не знам шта толике хиљада запослених тамо уопште ради и да ли раде.
Ето морала сам на то све да се осврнем, иако је наша пракса да се бавимо локалним темама.
БЕЗ ИНВЕСТИТОРА
У Апатин тешко да ће доћи озбиљан инвеститор с обзиром да је по свом положају слепо црево. Ево неће бити више ни шина а камоли пруге. Ето, тешко ће се икада изградити пристаниште, толико обећавано у свим изборним кампањама већ 30 година. Зато пред изборе не треба никоме и никоме веровати. Од обећања не испуни се ни 10 одсто и то периферних ствари које се финансирају из буџета, односно наших пара. Нису ове лепе прогнозе али треба бити реалан. Показала је то досадшња пракса. Ипак, ово је градић на Дунаву само за нас пензосе. Бар толико признајмо, немојте давати пуста обећања.
ДЕВАСТИРАНЕ КЛУПЕ
Клупе које на обали Дунава нису постављене давно, пре десетак година, и сећам се биле су доста скупе, сада су девастиране као да им је сто година. Од времена постављења до данас никад дрво није заштићено лаком од кише, снега, коришћења. Шта се онда чудимо. Бојим се да ће тако бити и са клупама на Тргу и широм града. Да су клупе у нашим двориштима итекако би бринули о њима, али ово су јавне, а за њихово одржавање нико нити хаје нити задужен. Такви сми ми.
С.П.Ш.
