ДИСКРИМИНАЦИЈА РАДНИКА КОМУНАЛНОГ
Чујем причу у граду како је у Јавном предузећу које брине о чистоћи града, поред осталог, учињена права срамота према неким радницима. Тако је за 8. март свим женама додељен поклон у новцу, осим радницама женама које сваки дан чисте град, њих тек три-четри. Ове жене већ годинама раде у том предузећу али нису стално запослене. Да је њих 50 па још да се разуме. Овако ова дискриминација сведочи сву бруку и срамоту руководства. Тим пре, што је познато да ово Јавно предузеће већ годинама, служи као легло ухлебљења за партијске и рођачке људе, од који, како чујем доста њих ни не долази на посао али прима новац. Ако је све ово тачно, а нема сумње да јесте, заиста је дошло време да се овде направи ред. Тим пре, што се заправо ово предузеће финансира новцем свих грађана. Нека покажу бар мало одговорности пред јавношћу. Такође ту је увек било врећа пара, што је такође познато, а плате су далеко изнад просека, бар за оне који седе по канцеларијама, где често „убијају“ време чекајући пензију. Права мека.
ПОКРАДЕНА СТРАНКИЊА
У једном од блокова у есовима испред врата стана украдена су два пара ципела и кућне папуче. У стану већ месецима живи странкиња из Америке. Човек који је изајмио стан, културан и цивилизован, био је шокиран када му је то жена испричала. Затечен није знао шта рећи. Онда га је ова Американка извукла из невоље констатацијом да је и код њих обичај да ако су ствари остављене испред кућа, сматрају непотребним и сакупљају их углавном бескућници. Шта је могао да одговори осим јес и код нас је тако. Да кажемо да се ради о старијој жени којој се Апатин свиђа, како људи које је већ упознала, тако и архиктертура града и природне лепоте на Дунаву те је због тога одлучила да овде проводи пензионерске дане. Немојте да због неколико појединаца, који сигурно нису станари зграде, улазе и краду испред врата стана.
ЦЕО ЖИВОТ НЕПРАВДА
Радници који раде најтеже послове и примају минималне плате и после радног века трпе неправду. Како због малих пензија тако и кад силом прилика оду на Биро за запошљавање. Они на Бироу добијају знатно мању накнаду него они који су имали енормно високе плате а ипак користе да проведу две године на Бироу о трошку државе. Још давно сам се распитивала, кад су радници Гласа комуне били принудно на Бироу, како је могуће да накнаде свима нису исте, кад су сви у истом кошу. Одговор је био да је то прописано тако законом, да они не одлучују појединачно ни о коме, него све иде по аутоматизму. Покушај објашњења је био ономе ко је имао већу плату више му се узимало за порезе и остале дажбине којима се пуни државна каса. Шта рећи.
С.П.Ш.
