НОВА КОЛУМНА ВЕРЕ ДУРАКОВИЋ: МИЛЕНИЈУМ!

Објављено: 02.10.2019.

                                                                                                                                                                             

„Хвала Богу на тешким путевима! Воде до најбољих одредишта!“

Морам вам рећи, нисам ово ја смислила, мада све више схватам поруке из ових мисли и све више их подржавам!

Моје помињање трећег миланијума и двадесет и првог века и слободним грађанином, као јединим актером, који може Србију, а и ову општину да уведе у развијени свет овог доба, није баш добро прихваћено од стране неких „чинилаца политичке сцене општине Апатин“! Закључила сам да је потребно да посебно објасним шта се под тим појмовима, код нас и у свету, подразумева! Мада, како ми рекоше неки моји пријатељи, нема потребе за тиме: већина то зна, а већини оних других не вреди објашњавати! Како мислиш, говоре ми, да објасниш трећи миленијум онима који време деле на оно после 2012-те године и оно пре тога? Који, време после 2012-те зову „златно доба Србије“, а оно пре тога многим именима, почев од „медијског мрака“ и слично? Којима, како се види, време почиње његовим доласком на власт у Србији и које ће, бар по њима, трајати вечно? Поготову овима у Апатину, који су, како сами тврде, увели Апатин, као „општину будућности“, у оно што се зове „будућност Србије“? ( Збиља, значи ли то да је и будућност Србије попут ове из Апатина? Ако јој је то будућност, вреди ли уопште и бринути се за Србију? )

Свет је, не само календарски, него и  технолошки, те развојем свих друштвених норми и токова, ушао у трећи миленијум! ( Надам се да бар ово није спорно? ) Видимо да се, у земљама и народима којима тежимо да се приближимо, не само у економском, него и у друштвеном развоју, човек, грађанин, ставља у центар догађања. Грађани одлучују о развоју државе, о својим локалним заједницама, о економији, о заштити природе, и да не набрајам више. У Швајцарској, на пример, у просеку, сваки дан се одржава бар један референдум, да ли на нивоу државе, или на нивоу неког кантона, или локалне заједнице! У Шведској, Норвешкој, Холандији, и многим другим државама, слично томе!

У САД, ( без обзира на страхоте које другима спроводе планетом земљом! ), најмоћнијега човека на планети и једног од стотинак најбогатијих људи у САД, испитују ради покретања поступка за опозив са места Председника САД, зато што није објавио о чему је разговарао са Председником Украјине, те да ли је то о чему је разговарао, у складу са политиком утврђеном од стране Конгреса и Сената САД! На сваком кораку се пази и прати, да ли је најмоћнији човек планете погазио, или бар „додирнуо“ Устав САД, или неки други закон! Како то изгледа у земљи, која је у свом „златном добу“? Да ли ико зна, са ким и шта причају ови српски „трампићи“? Подносе ли они било коме бар извештај о чему то разговарају, на основу чијег овлашћења, по чијој платформи, шта нуде, а шта им се заузврат даје, ... ? Када вам народни посланик, председник Одбора за КиМ, каже да подржава предлог некаквог разграничења Србије са наказном државом Косово, а притом, сви знамо да у Уставу Србије недвосмислено стоји да је Косово и Метохија, неотуђиви део Србије, те да је обавеза свих који су на власти у Србији да бране КиМ у саставу државе, личи ли вам то на кршење устава Србије? Свака прича о „бар метру“, или како „немамо ништа на КиМ“, те било какви „унутрашњи дијалози“ и сличне бесмислице поводом КиМ, баш не одишу чистотом према Уставу Србије! Зашто да се лажемо: за било шта од тога, у свакој уређеној земљи, такви се више не би бавили политиком! Ако је ово „златно доба“ разлог због кога се чуде моме тражењу за улазак у трећи миленијум, онда смо, као друштво, у дубоком проблему!

Да се не бисмо изгубили у набрајању „вредности“ које красе „златно доба Србије“, ( попут политичких актера новог идеолошког правца званих „навијачи“; или мисионара – медијских просветитеља званих „ботови“; те феномена званог „диплома, и како је стећи“ који, бар по некима, царује државом; до новог субјекта одлучивања званог „капиларни грађанин“; те на крају економске реформе под слоганом „стари ће у земљу, а млади ће из земље“! ), вратимо се ми у своје двориште. Да ли смо досегли врх моралног развоја, као средина, ако нам је одомаћена, као нормална, реч прелетач? Када би, наким случајем, неки конгресмен у САД, приликом гласања о одређеним питањима, гласао против онога за чега је добио поверење грађана, тај се не би дуго бавио политиком! Када би прешао у другу партију, ни он, ни његова породица, не би имали места на територији целих САД! Нама „прелетачи“ постају узори и образац за васпитање наших младих генерација!?

Све остале „вредности“ Србије у „златном добу“ имамо и код нас! Не заостајемо ни мало за Србијом! Имамо и „навијаче“; и „ботове“; имaмо и оне који брину о „капиларним грађанима“; имамо и ми „обријане инструкторе у креирању мишљења грађана по политичким темама“; имамо и нове понуде роба на тржишту, зване „изборни пакет са литром уља, две киле брашна и кеса прашка“, или „изборни џак кромпира“ и сличних назива; имамо и „плодове“ економске реформе која се спроводи у Србији, тако да је изненађење видети да неко млађи од четрдесет година, још није отишао из  земље! На жалост и у земљу је одлажење у пуном замаху!  

Када сте, изузев за прошли самодопринос, имали икакав референдум, по било ком питању? Никада! Да ли вам се, икада, обратио „ваш“ одборник, са питањем да ли сте задовољни са досадашњим његовим радом? Никада! Али, зато можете да видите тога „вашег“ одборника како седи на конференцијама за медије, на којима се говори о раду Скупштине општине Апатин, чији је члан вашом одлуком, али у просторијама странке којој припада „и срцем, и душом“! Коме он то подноси извештај о раду?

Када сте добили извештај о трошењу ваших пара, од стране оних који  воде општину Апатин? А, подсећам вас, све паре, које има ова општина, почев од самодоприноса, па до последњег динара у буџету општине, су наше паре! Они немају ништа! Законом су обавезни да нам подносе извештаје о сваком потрошеном нашем динару! Када сте чули да је неко поднео извештај о самодоприносу? Или, о трошењу осталих пара из буџета? Сем некаква извештаја на седници Скупштине, „затворене за широке народне масе које се о њеном раду информишу једино радио или тв преносом“, ко други зна шта се деси са нашим парама? Нико! А, за то време, у развијеном свету, који је ушао у трећи миленијум и двадесет и први век, на сајтовима извршног органа државе се види свака промена на стању рачуна, свакога министарства, са навођењем сврхе исплате! Тамо нико, па макар то била Краљица Енглеске, не може да „да“ ни један цент државних пара, без  одлуке онога ко полаже рачун грађанима за трошење тих пара! ( Можда су ови наши у општини то видели од њиховог вође, који се разбацује „дељењем“ пара, попут, како неко рече, „пијаног Руса у Монте Карлу“? Зар није недавно обећао и општини Апатин некакву фабрику, а Пригревици фекалну канализацију? Само, није познато из ког џепа то извуче! )       

Где то још има у развијеном свету, да се извештаји о раду  јавних предузећа подносе странци која има већину? ( Мање је битно на који начин се домогла те већине! ) Да директор јавног предузећа које припада покрајини, подноси извештај о раду предузећа у страначким просторијама општинског одбора? Са беспрекорном страначком иконографијом у позадини? Истини за вољу, било је сличних ритуала, али још у другом миленијуму, и у времену које смо називали „комунизам“, када су завршне рачуне прво разматрале организације комуниста, па тек онда остали! Сада, како неко рече, фали још само „писмо“, каква је својевремено слао Тито, само се још не зна који ће „титић“ тако нешто први  да пошаље! ( Мада, неки ових седам година „златног доба“ доводе у везу са Библијом, те и у њој помињаних седам година! Тамо се помињу и скакавци, и још понешто... )

Ако је ово српски трећи миленијум и домети Србије у трећем миленијуму, онда је касно и бојати се више! Стање је, попут оног афоризма: „Нема места паници, нека се спасава онај ко може!“

Исто тако, ако неко и даље мисли да ће општину Апатин у трећи миленијум увести ови што „уведоше будућност Србије у општину Апатин“, онда сам изгубила време узалуд. Ма, да се разумемо, не жалим ја за изгубљеним временом! Жалим ја за изгубљеном општином Апатин и изгубљеном Србијом! Жалим за тиме што се ми, уместо да мењамо све ово, међусобно споримо око тога ко је гори, да ли ови сада, или њихови предходници! А, нећемо да видимо, да је већина њих, именом и презименом, иста, само им је назив „политичке опције“ другачији! Тако већ десетине година, како на нивоу Србије, тако и на нивоу општине Апатин! Зар треба да се свађамо између себе да ли је овај садашњи више крив у прошлој власти, или сада? Овај сада је био помоћник ономе предходном! А, сви заједно су изашли  из истог шињела!!! Кукате на слободу информисања, а нећете да се сетите (  из страха? ) ко је „творац“ најгорег закона из те области? Пробудите се, Апатинци!!!

Наша свађа је њихова заштита! Понашамо се као да смо њихови „ботови“! Не свађајмо се, него их све пошаљимо у политичку историју!  

Неће се, ваљда, потврдити онај афоризам који недавно прочитах:

„Ми смо јајаре, које се гложе око малих ствари, а у међувремену нам оде – нестаде држава Србија“!  

Дураковић  Вера