НИЈЕ ДОБРО ЋУТАТИ
За све прозивке опозиције и дела медија општинска власт не хаје. Општински функционери, прозвани и не прозвани, за сада, ћуте. Зна се она пословица „ћутање је одобравање“ или се можда држе оне „ћутање је злато“. У сваком случају ни једно ни друго није препоручљиво, поготово за носиоце јавних функција, који су одговорни пред грађанима.
Тешко да би произивкама одолео и обичан грађанин који нема везе са влашћу. Сигурно би искористио право да каже своје мишљење или да чињеницама, ако их има, демантује прозивке, и тако заштити свој интегритет.
Како власт не реагује мислим да је у благој предности опозиција оличена у највише УГ „Без страха“. Тектописац или текстописци њихових саопштења су чини се не само добро обавештени шта и ко се крије иза општинских кулиса, већ просто са дозом ироније, успешно погађају мету. Због тога, ваљда би требало да има неко у власти, ко им може одговорити. Но, ово вишемесечно ћутање, оставља простор да развија машта, и обичних грађана, па ће на крају бити и оно што није било.
Нешто, пак, мислим, никада мање у нашем локалу, није било конференција за штампу. Никад мање саопштења локалне власти. Па, вратиће се то ко бумеранг, те ће бити „ком опанци, ком обојци“.
Мада, лично нисам нико и ништа, нити о било чему одлучујем, сама не бих могла поднети да ме прозива било ко а да му не одговорим.
С друге стране, ко год уђе у јавни простор, мора бити спреман да прима али и да узврати ударце.
ИЗИГРАВАЊЕ ШЕРЛОКА ХОЛМСА
Једна суграђанка из стамбених зграда у Есовима сасвим добро је приметила да је она као и остали станари у својеврсном гету јер се од чопора напуштених паса не може нормално кретати. Сваки пут кад изађе носи штаку или кишобран за сваки случај. Када је наша сугрђанка позвала инспекцијску службу добила је стравичан одговор: „Шта се буните, ако вас пас угризе, добићете одштету“.
Нисам могла да верујем када ми се ова сугрђанка пожалила али немам ни разлога да сумњам јер је жена потуно поштена и исто тако нема, што би наш народ рекао, „длаку на језику“.
И док пси завијају дан и ноћ, медији пишу о проблему паса, а на све указују и поједине странке, ништа се не мења. Стога, некако ми се чини, да је проблем у комуналној инспекцији, која уместо да решава овај проблем, обилази зграде и кажњава, често невине људе због бачених ствари поред контејнера. Нашем новинару су се обратила три суграђанина, два из Апатина, један из Пригревице, кога је комунална инспекција, илити полиција, казнила за смеће које није било њихово.
Требају ли ови комуналци да решавају проблеме грађана са напуштеним псима или изигравају Шерлока Холмса, кажњавајући грађане, од њих праве жртве, узимају паре за казне, а људи немају коме да се жале, него судовима, а онда ће тек бити новчано ојађени.
Наравно, свака власт, би требала већ једном да реагује, јер је комунална инспекција, ипак под њиховом ингеренцијом.
ОТИШАО МИРАН
Не могу да одолим а да не напишем неколико речи о недавно преминулом Мирану. Не зато што је имао више него богато животно искуство и дуго био функционер, већ зато што сам га знала из детињства, из времена када смо као деца проводили дане на Дунаву. Али, можда још више, јер је био у дубини душе добар човек, који је гледао да сваком помогне, а поготово оним најсиромашнијим.
Кад боље размислим више је био човек него политичар. Што је данас веома ретко. То је био Миран. Човек!
