„Како се заклињу наши данашњи политичари – функционери?
Ако лажем, не померио се са овога места!“
У поплави „тумачења“ речи елита, која, сва за редом, имају само један циљ, а то је да под овај појам сместе оне који то не заслужују, морамо се подсетити шта тај појам, у нашем народу, подразумева. У нас, под појмом „припадник елите“, народ је подразумевао некога ко је узор младим људима и кога би млади људи могли да следе. Даље, то је неко ко се, на ненаметљив начин, прихвата као узор, а без икакве присиле, или принуде, да га се следи. То су особе које имају у себи, јасно изграђен морални кодекс и урођен статус вође. То су људи који су, углавном, оно опште и морално добро, ставили изнад свега личног и материјалног. Како неко рече:
„Елита која није спремна да се жртвује за свој народ – и није елита!“
Ти људи, увек, а посебно данас, свима шаљу јасну поруку: не мора се бити криминалац и бавити се криминалом, да би се успело у животу! Што је најважније, они су сушта супротност од, на жалост, узора који се нуде овој нашој, дезоријентисаној младости, да се чланство у елити стиче уградњом силикона и лежањем у затвору. Није потврда статуса „припадник елите“ учешће у неком од, на несрећу, бројних ријалитија, нити појављивање у штампи, почев од жуте, па до свих других, негативних, ( када је штампа у питању! ), боја. И што је посебно битно, стварни припадник елите, шаље јасну поруку, да се ништа, али баш ништа, у животу, а што те, по моралним, духовним, стручним и свим другим квалитетима, сврстава у припадника елите, не добија лако, него се стиче само радом, учењем и свакодневном моралном чистотом! Без свега тога, ниси припадник елите, ма колико сви радили на изградњи таквог твог статуса! Како од „бота“ направити моралну вертикалу која је основ за статус елите? Самим пристајањем на статус „бота“, елиминишеш себе за све даље статусе!!!
„Постоји само једна елита – духовна! Подразумева се да духовна елита има визију и да је спремна да се жртвује за своје идеале. То значи да елита има морал и да својим личним примером доказује да је елита. Уколико тога нема, није елита!“
Можете ли да замислите „идеале“ за које се „жртвују“ сви ови, садашњи, у земљи Србији, „припадници самозване елите“? Изузев клањања њиховом вођи, чему се то још они клањају, као идеалу за који се треба жртвовати? И такви хоће да воде државу, општину, месну заједницу, јавно предузеће, ...? Такви се усуђују да одлучују о судбинама свих нас? Како рече Путин:
„Да би се неко бавио државним пословима, мора да има искуство и знање, као и храброст да преузме одговорност за последице својих одлука!“
Видите ли данас у Србији и у нашој средини, некога ко би прошао критеријуме из предходног цитата? Ако видите, просветлите и мене!!!
Наша младост мора да схвати да је најмање припадника елите, ( ако их уопште и има? ) међу некаквим партијским лидерима, или вршиоцима јавних функција, на било ком нивоу! Шта више, убеђена сам да ће наши млади, ( у чији интелектуални капацитет не сумњам! ), брзо увидети да се управо међу њиховим суграђанима, у њиховим улицама, налазе они, који могу бити узор, по многим питањима. Препознаће у оном човеку, кога срећу понекад на улици, некога ко је сав свој живот поштено васпитавао генерације Апатинаца, као учитељ! Нека их не заварава скромна гардероба на њему!
Препознаће коначно у тим њиховим суграђанима некадашње врсне и врхунске занатлије, спортисте, ... који брину о својим породицама, исто тако несебично и врхунски као што су радили и своје делатности! Схватиће да је она старица, коју виде да седи на клупи пред њеном кућом, мајка петоро деце које је одхранила и извела на животни пут, све без учешћа на ријалитима! А она дечица око ње су њена праунучад! Можда то пробуди нашу младост? Можда спознају сву беду, свих нивоа, која „зрачи“ из џипова, чачкалица у зубима, некаквих надуваних бицепса и трицепса, кладионица и „сигурица“, некаквих сплавова, силикона и ..., некаквих „повереника“, „прелетача“, „спонзора“, ...? Можда схвате да је она бака вреднија од свих ових Маца Дискреција, Сандри, ... заједно, којима се сада, на неки свој изгубљени начин, диве? Можда их то натера да се замисле одкуд на тој баки срећан израз лица, док гледа своје потомке, а сва њена гардероба се не може сврстати ни под секонд хенд? Драги моји, ова бака је ЕЛИТА, а не оно што вам се нуди преко свих средстава информисања и друштвених мрежа!!! Она је реалност, а вама се само нуди некаква игра, са јасним циљем. Како рече Макијавели:
„Онај ко не схвата игру, предодређен је да постане њен предмет!“
Желите ли да будете предмет игре, која вам се нуди од стране самозване елите? Или ћете да укључите мозак, који вам је од Бога дат?
Можда тада наша младост схвати да се све ово, лажно, мора променити, те да су и они, свако од њих, појединачно, могући, будући, припадник елите, само ако те своје вредности, које имају у себи, усмере у доношење критеријума, који ће им бити линија водиља у животу? Можда ће млади, ( не бринем се: хоће! ), схватити, да им те критеријуме, неће дати нико од тих „самозваних припадника елите“ и да је то, што им они нуде, само део процеса, којим се они, као потенцијална опасност, уклањају са пута сврставања у елиту, док се не истроши тај њихов потенцијал?
Како неко рече, какву политичку културу имамо, такву имамо и елиту!
„Данас, у Србији, један део елите је истрошен, безидејан, други део је осиромашен, на ивици материјалне егзистенције, а оба су под тихом сатанизацијом од стране оних који владају државом. Трећи део су они који имају потенцијал да постану елита! То су млади, младост ове државе, која мора да се тргне из ове депресије и дезоријентисаности, у коју су их намерно довели, како би их елиминисали са сваке сцене у држави, као некакав „будући реметилачки фактор“!
Елита треба да буде окосница за доношење одлука у држави, а реализацију да врше институције и државни органи. Тренутно, у Србији је највећи доносилац одлука, којима се утиче на наше животе, управо она група, од којих већина, има најмање шансе да се, ( бар гледајући ове сада! ), икада сврста у елиту, а то су самозвани политичари! На свим нивоима! Како да вам они буду узор? Можда отуда и онај афоризам:
„Живимо у времену када се сви чуде да неко нешто зна, а на функцији је“?
Збиља, када сте се последњи пут „зачудили“?
Понижавајуће је и само сврставање, ( а камоли некакво поређење! ), једног Бећковића, нашег суграђанина песника Мандић Зорана, Ђоковића, професора универзитета, научних радника, академика, глумаца, и других доказаних у својој струци, ... у исту групу са некаквим „чедама“, „ваздуплоховима“, „телепронтисанима“, „прелетачима“, „повереницима“ и сличним квази-политичарима! Зар је могуће бити образован, начитан, моралан, стручан, ... а тежити да се буде попут њих? Не, они могу да вам буду само доказ да, ако већ они то могу, ви то можете, не исто, него боље, квалитетније, поштеније, другачије, лепше, културније, стручније, брже, хуманије, ... !
Увек имајте на уму само једно: они су све то преузели у своје руке, само зато јер сте се ви повукли! Јер ви не желите да се супротставите тим неспособним особама, које вам креирају животе! Верујте, сва тобожња њихова снага, лежи само у вашој незаинтересованости! У вашем нечињењу! У вашем одласку из земље, чиме њима на милост и немилост остављате ову нашу прелепу и пребогату Србију! Ваш одлазак је испуњење њихових жеља и намере да им не сметате на „њиховом путу којим воде Србију“!
Без вас, државу нам воде они који се самоназивају естаблишмент, о коме неко рече:
„План естаблишмента за Србију је трка до дна: да радимо што мање, урадимо што мање и зарадимо што мање!
Нови људи желе трку до врха: да радимо што више, урадимо што више и зарадимо што више!
Какву „трку“ планира општински естаблишмент, сазнајте сами и закључите где стигосмо у тој „трци“!!!
Дакле, пробудите се Апатинци и узмите општину у своје руке! Уместо што бежите у бели свет, „померите“ ове и створите у овој општини амбијент попут онога у који бежите! Не морате бити са њима да бисте их победили! Напротив! Вашим уласком у њихове редове, губите могућност сваке борбе, а камоли победе!
Нека општина коначно добије елиту, која ће знати рећи „не, хвала, не могу то да прихватим, јер то не знам, нисам стручан за то! Немам никаквог радног искуства, па како да одмах будем директор? Нисам радио у гвожђари у Лондону, па да будем експерт за све и свашта“!!!
Након тога ћемо да се решимо и ових „министара опште праксе“ који су стручни за свако министарство, и тако већ деценијама! Тада ћемо се захвалити свим докторантима, „моралним громадама“ са њиховим докторским радовима око којих се води полемика! Без обзира колико смо сиромашни, Србија се одмах мора захвалити на раду свима онима који раде „без накнаде“ најодговорније послове попут министарстава! И тако редом, све до „маргарина“ који се меша у све и свашта!!!
Али, увек имајте на уму основно:
„Узор, као припадник елите, је успешан човек, који је остао човек!“
Дураковић Вера
