ИЗ МОГ УГЛА: ОБУЋАРИ ЗА ПРИМЕР, ЈОШ ЈЕДНА СРАМОТА

Објављено: 15.04.2020.


ОБУЋАРИ ЗА ПРИМЕР

Неколико радника обућарског предузећа „Веро“ (у старој Чарапари) ме замолило да напишем текст о њиховој фирми која им је на време поделила минималац не чекајући на помоћ државе. Минималац се поделио из средстава фонда предузећа који се чувао за „црне дане“.
Е, да ми је неко причао, да има и таквих фирми, поготово приватних предузећа, не бих веровала.

Дакле, не чека се помоћ државе, руководи се предузећем у најбољем интересу како власника тако и радника. У уобичајеној нашој пракси директори су углавном бринули о себи, чак и кад су предузећа била друштвено власништво и када није било оваквих ванредних ситуација. (Сетимо се само Истре, Идела и Луксора којима ни у бољим данима нису исплаћиване плате, а директори профитирали).

П.С: Друге приватне фирме које су поделили отказе, па их онда повукли кад је држава обећала минималце, нећу ни помињати. Они су сами о себи све рекли.

 

 

ЈОШ ЈЕДНА СРАМОТА

Запрепастили су ме они коментари суграђана како смештање оболелих од короне оболелих медицинара, војника, полицајаца, угожава ову нашу „здраву“ средину. Просто не могу да верујем!

Зар смо заиста такви лицемери да ове људе који су у првим борбеним линијама против опаке болести штитећи наше животе сматрамо опасношћу за своје животе?

Даље немам снаге да објашњавам а ни довољно речи да такве људе назовем правим именом.
Баш као ни све оне који нападају наше лекаре, академике, врхунске стручњаке, а да се сами не знају ни правилно потписати.