Пензионер Данило Мраовић је успео, из другог пута, да подигне своју пензију у Војвођанској банци. За разлику од првог покушаја, када је замољен да се склони са шалтера, јер је направио читав застој у раду банке, овај пут је веома брзо и лако успео да дође до свог новца.
-Овај пут сам врло задовољан услугом. За свега пар минута исплаћена ми је пензија и, замислите, нису ми тражили број телефона, поверава нам чика Данило и, онако успут шапуће да је за оно што се догодило у петак и он „помало крив“, јер воли тако некад да замрси и тера своје, па макар и наопако.
-Чим сам кренуо ка шалтеру, дочекала ме је насмејана благајница. Зачудио сам се, откуд сад осмех, после онаквог растанка у петак. Каже, читала је. Ја нисам, кажем ја. Зато и не знам шта је смешно. Долази и шефица. Уф, помислих, више неће бити смешно. Кад оно, и она љубазна. Не могу да верујем. Објашњава да су, због велике гужве, успели померити онај компликовани програм за, ако сам добро запамтио, два месеца, тако да дељење пензија иде по старом. Одахнух ја, одахнуше и оне, решићемо се једни других брзо и без интервенције оног што је тамо због оваквих као ја, препричава чика Данило, задовољан епилогом.
Бар је одложио проблем за неко време. До тада ће већ видети да ли ће имати телефон или не – за банку. Мада, ни даље му нема логике, шта ће банци његов број, кад га, сигуран је, никада неће ни звати. Кредита нема, дугова нема, а сам зна кад је пензија, не треба га подсећати, гласно размишља.
-И, у тим мислима улазим у Макси, на брзину нешто покупујем, кад оно, на каси, нови осмех. Опа, види ово! Да ли сте успели да подигнете пензију, пита ме насмејана девојка. И она читала! А ја, опет, нисам. Кажем, јесам, сад. Одговори да јој је драго и да сам је слатко насмејао. Е, сад је већ превише, помислих. Време је да и ја прочитам шта сам то причао, кад сам већ постао општепознат, шармантно закључује наш саговорник.
Није прочитао, али је слушао и слатко се смејао. Преко телефона. Нисам меморисала број, јер не знам да ли је телефон његов. Нисам ни питала. Тај део остављам банци...
Ј.Миљуш
