БАЛАНСИРАМ ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ И НЕ МОГУ ВИШЕ!
Горан Балог, Апатинац из ромског насеља, вратио се са привременог рада у Немачкој, отворио кафић „Париз Чаршија“ и, као један од ситуиранијих преузео незахвалну и тешку улогу незваничног „вође“. Овај статус, који му је међу комшијама донео и другу незваничну титулу „представника насеља“, подразумева да, најчешће из свог џепа, помаже најугроженије комшије, у име својих сународника успостави и одржава контакт са органима локалне самоуправе, покушавајући за своје насеље да обезбеди бољи статус, више новца за инфранструктурне и друге пројекте, хуманитарну помоћ...
-Желим да нагласим да нисам члан ни једне странке, нити ме политика занима. Једино што ме интересује јесте моје насеље. Борим се између две ватре – са једне стране су политичари, који за све што нам чине или би нам чинили, очекују подршку на изборима, а са друге стране су моји суграђани, који само желе да боље живе и који не желе никакве уцене било које политичке опције за пружену или обећану помоћ. Ја ово што радим чиним само зато што желим да помогнем. Ја сам самосталан и слободан човек и то хоћу и да останем. Међутим, мада желим да будем од помоћи својим суграђанима, не знам да ли ћу имати снаге да то и даље радим. Сада сам у фази да сам ближе одлуци да од свега дигнем руке и одустанем, него да останем у овом хаосу, каже, у разговору за наше новине, Горан Балог, наглашавајући да је све што прича само истина, јер њему није потребна никаква промоција, посебно не политичка, јер га она не занима.
Колико му је „пуна капа свега“ изнео је на свом Фејсбук профилу и изазвао лавину коментара својих пријатеља и пратилаца.
-Људи, ја нисам председник Насеља, нити желим бити. Ја сам само хтео да помогнем угроженима, без икакве користи за себе, пошто видим да нико ништа не предузима. И онда, кад неко хоће да помогне, ви му не дозвољавате. Е, због таквих (а нажалост их је већина) се повлачим, па живите по старом, навероватније боље. Списак за пакете (где сам се мучио правећи га, данима) сам предао Дубравки Кораћ и зато вас молим да ми више не пишете, нити ме зовете, написао је Горан на свом профилу.
Објашњава да се, заправо, бори и против „града“ и против „насеља“.Почео је помажући угроженим суграђанима, дајући им новац за лекове, храну, рачуне, разне интервенције...
-Звали су ме из општине, питали шта тражимо, шта нам је најважније и најхитније, после је био и господин Кораћ, који је питао какво је расположење у насељу пред изборе и такође понудио помоћ... Покренуо сам у општини акцију да се најугроженијима помогне у пакетима. Нас неколико је ишло по насељу да попишемо коме све треба пакет, данима смо то радили и кад смо списак од око 120-130 имена привели крају, кренуле су прозивке на мој рачун, објашњава наш саговорник.
По његовим речима прозивке су ишле од тога да је узео новац од локалне власти за то што ради, да то чини из сопствене користи, те да су пакети стигли, али да их је он задржао...
-Све то није истина и ту сам „пукао“. Мени ништа не треба, ја имам довољно за своју породицу и себе. Не треба ми ни било каква функција, мене политика не интересује. Они сви мисле да нико ништа џабе неће да ради. Мени је од свега мука, списак који сам направио сам дао заменици председника општине и верујем да ће се акција ускоро и реализовати у сарадњи са социјалним, наводи Горан Балог.
По њему, ромским питањима треба да се баве сви органи власти, од државних, до локалних, да не сме да буде дискриминације ни по једном питању, ни у било којој области, да се Роми требају организовати у своја удружења и тако организовани лакше дођу до остваривања својих права и циљева.
Политика у свему томе треба да остане по страни, сматра наш саговорник и закључује да му је, у његовој мисији, потребна подршка, али искрена, људска, те да би општина требало мало више да води рачуна и о овом насељу, које броји око 2.500 становника.
Ј.Миљуш
