СМРТ ПРЕТВОРИЛИ У ПОЛИТИКУ

Васпитавана сам као атеиста. Да ми неко не замери али сам заиста шокирана како се смрт Патријарха на друштвеним мрежама претворила у политику. Значи ли то да у српском народу ништа није свето и то од оних који се куну да су Православци, верници, држе славе и обичаје. Које загађење и која мимикрија. Који су то људи којима пада напамет да коментаришу да није прикладно да председник Републике изјави на свом профилу саучешће.

Зар нисте сви ви, баш као ја атеиста, ниједног тренутка осетили ипак жал за смрћу поглавара Српске Православне Цркве, него сте полетели са својим коментарима политичке позадине на друштвеним мрежама искажете свој став.

Мене атеисту је срамота. Имамо ли бар мало поштовања!?

НОВИНАРИ МЕТА

После деценија рада у овој улози, могу слободно рећи, не дао вам Бог да будете новинари! Поготово не у овој омаленој средини. На мету ће вас поставити на друштвеним мрежама сви и свако. Људе за које ни не знате и људе које знате. Њима, анонимним, није тешко и очас посла вас ставе у свој контекст, вређајући вас сваки дан.

Има и оних који вам се анонимно јаве да пишете о неком догађају или појави, наравно анонимно без имена и презимена извора, а онда вам кажу, кад треба да сведоче, ах немојте, ипак ја имам породицу. Значи то да новинари немају породицу, да су они безлична лица, која само преносе њихове ставове и осећања, а на својој грбачи осећају сву сирову ову нашу стварност.

Због тек ово неколико мањих осећања ова професија није захвална. Иако бих пре 40 година дала „руку у ватру“ да је то најплеменитији и најпожељни занат. Јер новинарство је занат, баш као електричар, али потоњи много више зарађују.

ЗАМИСЛИТЕ, НОВИ КОНТЕЈНЕРИ

Баш сам убеђивала једну моју пријатељицу како не вреди писати и трошити енергију, кад оно нови контејнер у Есовима освануо. Па, изгледа вреди. Вреди, зато што они који треба да реагују и без писања, не знају углавном шта је на терену. Можда и прођу, али једноставно не примећују.

 

С.П.Ш.