Хранитељство се најчешће везује за доброту или алтруизам људи који се опредељују да буду хранитељи и који су те особине имали и пре него су постали хранитељи. Бити успешан хранитељ подразумева много више од давања свог дома и љубави. Чини се да је деци која су остала без родитељске бриге, љубави, доживела различите губитке, била изложена занемаривању, најпре потребно повратити поверење у одрасле људе да би уопште могли да успоставе блискост и емотивну везу као значајну за њихов развој. Ако хранитељи желе да брину на прави начин о детету, потребно је да разумеју тешкоће и проблеме са којима се суочавају дете и његова породица, као и да се према детету и његовој породици односе без дискриминације. Они дете треба да прихвате онакво какво јесте, са свим његовим особинама, а његово понашање треба да разумеју у контексту искуства које је преживело.

 

Хранитељство је сложено јер је задатак хранитеља да дете које не познају од рођења прихвате онакво какво јесте, да развијају вештине да препознају и разумеју понашање детета, да знају да дете није криво и да то треба да осети и само дете, да му помогну разуме и прихвати своју прошлост и да га усмеравају и помажу му да се адекватно да у свим сегментима развоја у складу са потенцијалима које има. У том контексту обавезна обука коју хранитељи пролазе пружа прилику да о свим важним темама добију информације, да прораде своје личне дилеме и стрепње те да буду спремнији на изазове са којима се могу суочити. 

 

Изазови хранитељства су у веровању у дете, посвећености и постизању резултата и када сви други „дигну руке" и када је тешко. Задовољство је када се временом уоче помаци и напредак детета. Када „индиферентно и незаинтересовано дете" почне да показује осећања, да гради осећај самопоштовања и стиче поверење, рад хранитеља добија потпуни смисао. Задовољство хранитеља који су доживели овакав резултат свога рада представља изузетан успех, вредан пре свега за дете, али и за хранитеље и за друштво које добија здраве личности и успешне грађане. Без рада хранитеља све би било другачије; ова деца би кроз живот корачала са мање сигурности, тешко би се осамосталила и, тешко би се осамосталила и успешно наставила свој животни пут. Управо су хранитељи често прве особе које код детета буде пријатна осећања и поверење у људе и себе самог. Хуманост позива најбоље осликавају утисци деце која су у оквиру оваквог вида бриге добили подршку, оснажили се за живот и добили прилику. 

 

Предност боравка детета у хранитељској породици која је у месту где је дете живело пре издвајања је вишеструка због чега  позивамо породице које су заинтересоване да буду хранитељи да се јаве у ЦСР Апатин у канцеларију бр.14 или на број телефона 025/772-047 до 19.04.2021. године како би добили потребне информације о самој процедури, условима и потребној документацији. 

 

Потребна документа за хранитељство

1. Захтев (попунјава се образац у ЦСР)

2. Фотокопија личне карте

3. Фотокопија извода из матичне књиге рођених

4. Фотокопија извода из матичне књиге венчаних (уколико је склопљена брачна заједница)

5. Уверење о држављанству

6. Доказ о заради

7. Доказ о запослењу

8. Лекарско уверење о здравственом стању

9. Уверење Основног суда да потенцијални хранитељ није лишен родитељског права

10. Уверење да није осуђиван

11. Уверење Основног суда да потенцијални хранитељ није под истрагом

12. Уверење Центра за социјални рад да потенцијални хранитељ није под старатељством

13. Уверење да није лишен пословне способности

14. Доказ да нису на евиденцији лица против којих је одређена мера заштите од насиља у породици- прибавља се у Центру за социјални рад

15. Пореско уверење

16. Уверење о кућној заједници

17. Доказ о имовини