ОПОМЕНЕ И МРТВИМА
Гробарине у Апатину постале су локална хит тема. Није спорно да су оне у свим градовима уобичајене, али је спорно како се грађани обавештвају, како се информишу, како им се „Наш дом“ задужен за гробље обраћа. Тек, мој кум из Сомбора, добио је опомену на име своје покојне мајке, која је преминула пре 17 година. Сав збуњен се питао: шта се то дешава? Папир ко папир, тек као опомена, на којој ништа заправо не пише. Слично је прошла моја другарица из Новог Сада. Неки грађани нису ни добили опомене. Речју, општи хаос у админситрацији „Нашег дома“, да не кажем аљкавост.
Већина суграђана нема уговор, а нису га добили приликом уручења ових опомена. Не знају ни колико треба да плате. А само једна опомена оживљава им сећање на мртве. Никад нигде се то на тај начин није десило.
Па ево ако могу бар мало да помогнем, чула сам да је гробно место у Апатину годишње 450 динара. Може, кажу упућени и на рате и по договору. Они још тврде да је ова обавеза из давних времена али је грађани нису поштовали, а они су сматрали да је то ствар савести. И тако то је трајало годинама. Е од сад 1 одсто самодоприноса који су иначе плаћали грађани празни касу Коуманалног и бројних запослено- незапослених. А, чујем треба купити нова погребна кола за даље дестинације.
И, рекла бих да је све ово оправдано, само да нас не праве будалама и да кажу: Људи тако је у свом градовима, цена је ова и ова, а не да опоменама слуђују народ.
А да не говоримо о ретроактивним плаћањима уназад више деценија.
ЛИЦЕМЕРЈЕ
Чула сам од најмање десетак добрих пријатеља како је 3.000 динара за вакцинисане не само дискримитарско него и потцењујућа сума. Исто то чула сам за помоћ од плус 30 евра. После тога неколико, не свих од ових пријатеља, су се пријавили и за евре и за 3.000 динара. Ја их не осуђујем, напротив, нико од њих није баш ситуиран. Али нешто просто разумем државу, боље 3.000 динара него 1.000 евра за болнички дан. Ајд и тако да економски и здраствено размишљамо.
Мислим да је лицемерје једно причати друго радити. Уосталом свих ових помоћи можете се одрећи у хуманитарне сврхе.
ГРАД СКУЛПТУРА
Захваљујући бившој директорки Културног центра Радмили Савчић, историчару уметности, Апатин је постао град од преко 100 скулптура на отвореном. Она је организовала годинама еминентне уметнике који су на колонијма радила ова дела. Упркос мом неслагању са њом у више наврата ценим шта је оставила граду несвакидашњи уметнички печат о чему сам писла неколико пута у националним новинама попут „Блица“.
Ево сад је стигло 6 милиона за одржавање свих ових скулптура. У односу на ништа претходних година, волела бих да се паре утроше баш на то, а не на нешто друго привремено и дневно.
С.П.Ш.
