Део улице Кружни насип, уз шеталиште, деценијама је невидљив за сваку власт, па и за ову, најновију. Иако се ради о десетак домаћинстава, чије куће су у првом реду до Дунава, они и даље немају никакав пут до својих домова.
Свако од њих се сналази како уме, што се види по траговима стаза које су сами направили на околним травњацима, а до којих стижу или преко шеталишта или из Пиварске улице, преко пруге. Док је суво, кажу становници ове улице, некако и иде. Са првим кишама и лошим временом, долазе и проблеми.
-Иако смо у фреквентној зони града, уз само шеталиште, ми и даље немамо оно најосновније – било какав, иоле пристојан пут до кућа. У питању је само око 100 метара, што не би требало да је недостижна инвестиција за општину. Кад су обилније кише или снег, хитна помоћ се једва пробије до нас. Канте са смећем пешке вучемо до Пиварске улице, јер нас комуналци заобилазе, иако уредно плаћамо све комуналије, па и одвожење смећа. Са оне стране храма је лепо уређен асфалтиран пут и прилаз бенту, а са ове наше стране катастрофа. А промовишемо град као туристичко место, кажу незадовољни становници овог, од власти заборављеног дела улице Кружни насип.
Један од њих, Предраг Фехер, упутио је, пре годину дана и писмену молбу председници општине. Звали су га, каже, на разговор у општину, али је све остало на речима.
-Обећали су, у октобру, да ће да насути тај део пута асфалтом, који су скинули са деонице према Вагонима. Не би то ни тада било идеално решење, али рекох, боље ишта, него ништа. Ипак је остало ово друго - ништа. Асфалт су потрошили на прилазе према викендицама, а ми који живимо 500 метара од центра града и уз само шеталиште којим се град поноси, остадосмо у блату, разочаран је Фехер.
Ј.Миљуш
