Кад је увођен, Систем 48 је најављен у медијима као „јединствен информациони систем у Европи којим се у року од само 48 сати решавају проблеми грађана, те да служи за боље управљање општином и квалитетнијом контролом јавних предузећа”.

-Обједињујући рад свих јавних предузећа у општини Систем 48 омогућава решавање проблема и захтева грађана, располагање средствима на нов, модеран и функционалан начин заснован искључиво на техничким подацима и чињеницама. Систем је у потпуности у функцији грађана који помоћу њега лакше и брже решавају проблем из домена комуналних предузећа, и данас стоји на општинском сајту у опису Система 48.

Само лепо звучи и – ништа више. Јер, заправо, овај систем никад није заживео заправо. Све је, од почетка била само форма, а данас нема ни ње. Ако желите пријавити проблем – не може. Уколико желите прегледати примљене захтеве и прочитати одговоре – нема их. Систем 48 не ради.

Пратећи како функционише, било је већ одавно јасно да он више нема никакву сврху (ако је икад и имао). Захтеви су објављивани селективно, селективно су објављивани и одговори, селективно се многим пријавама губио траг... Све је зависило од питања. Она о прегорелим сијалицама на бандерама су пролазила, остала већ теже. Одавно се слутио крај.

Уосталом, коме, док је на власти, требају непријатна питања, прозивке и подсећања на обећано, а неодрађено... И овако отуђена власт, гашењем Система 48, се још више отуђила. Остао је још само један вид комуникације са директорима јавних предузећа и председником општине – “Питајте председника” и “Питајте директоре”.

Ми смо питали. Више пута. Директори су каткад и одговарали, али председница, од првог дана постављања на ту функцију, упорно игнорише питања и избегава одговоре. Иако јој је то, осим осталог, у опису радног места.

Но, без обзира на њено ћутање, све што смо желели да сазнамо, сазнали смо...

Толико о (не)битности. Џаба функција.

Ј.Миљуш