Бранко Црногорац – Карели, преминуо је у среду, 3. новембра, у апатинском Дому старих. Сахрањен је јутрос на Градском гробљу у Апатину, без поворке, цвећа, венаца... Није било ни читуља у граду, које би обавестиле његове суграђане о смрти једне од апатинских легенди, који је име свог града учинио познатим док је крстарио широм старе Југославије, демонстрирајући своју посебност у исхрани.
Чувени Карели је био Гинисов рекордер. Био је и једна од звезда Жилникове серије „Вруће плате“, у којој је глумио самог себе. Био је атракција где год да се појавио.
О њему су писале све новине, снимани документарци, био је чест гост у телевизијским и радио емисијама, звезда циркуских представа...
На покојног чика Бранка подсетићемо последњим текстом о њему, објављеним у Новим Апатинским новинама 3. априла 2019. године, под насловом „БРАНКО ЦРНОГОРАЦ – КАРЕЛИ ВИШЕ НЕ ЈЕДЕ ГВОЖЂЕ, АЛИ ЈЕ И ДАЉЕ НА ТРОНУ:“
ГИНИСОВ РЕКОРДЕР И ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА
На вест да је добио наследника, извесног Пироћанца, који је недавно смазао цео есцајг, чувени Бранко Црногорац – Карели, само нехајно одмахује руком.
-Ма какав наследник, Карели је један и једини и то сам ја! Прогутао младић виљушку и кашику, због чега је, како сам прочитао, хитно оперисан, а они га одмах прозвали „Карели из Пирота“. То што је он урадио је одавно позната фора за извлачење из затвора, бар привремено, с’ тим да се овај момак мало више занео, смеје се чувени Карели.
Иако је од његових светских и Гинисових рекорда по питању количина и врста „хране“ коју је гутао прошло више од пола века, нико му још није стао на црту.
-Моја желудачна киселина је „крива“ за моју светску популарност крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. Захваљујући њој, која је топила све што ставим у уста, постао сам јединствен у свету по томе што сам јео све што ми се нашло под руком – есцајге, сијалице, ексере, песак, шљунак, па сам чак смазао и једно цело бицикло. Лекари су остали у чуду када се и сонда, коју су ми ставили кроз уста, истопила, присећа се славних времена чувени Карели.
За себе тврди да је феномен и да је већ као такав ушао у историју.
-О мом животу би могао да се сними најзанимљивији филм. Жилник је обухватио део у серији „Вруће плате“ где сам глумио сам себе. Пропутовао сам света, преживео свашта, зарађивао и трошио богатство. И делио сиромашнима и чашћавао у кафанама. Ма, проживео сам три живота, са сетом прича некадашња звезда, издвајајући само најинтересантније... Отпуштање из војске, због тога што је само за један оброк јео по тридесет порција пасуља и шест векни хлеба, наступе са циркусом „Адрија“, где је и зарадио свој познати надимак и прве хонораре, бонове које му је редовно слало Извршно веће Војводине, а којима је плаћао оброке у ресторанима, а могао је да једе шта и колико жели...
-По некој мојој евиденцији, појео сам око 25.000 сијалица, 6.000 грамофонских плоча, 2.500 тањира, 9.000 конзерви, око 15.000 виљушака и кашика, тридесетак килограма ексера. На плоче сам мазао маргарин, а жилети су ми били као грицкалице, стављао сам по пуну шаку у уста, прича Бранко и наглашава да од свега његова желудачна киселина није могла да истопи само злато.
-Једна госпођа ме замолила да прогутам њен златни сат, ваљда је мислила да сам мађионичар и да је у питању трик. Тада сам и сазнао да мој желудац не може да „прокува" злато. Сат је после неколико дана „испао" у неокрњеном облику, на природан начин, смеје се Карели и не открива, ни данас, да ли је сат вратио власници...
Желео је чика Бранко да поједе и целог фићу, али није могао да се нагоди са „Заставом" око цене аута. Каже, нису имали слуха јер би им то била одлична реклама. А он сам ипак није нашао рачуницу у томе да купи ауто, па да га онда за неколико дана поједе...
-Али сам зато, за опкладу, појео бицикл, онај велики, стари „партизан“. Педала ме умало коштала главе. Кажу доктори, заглавила се. Тад сам први пут оперисан, прича. После још шест пута. Више не сме, а годинама га мучи огроман брух. Вапи за појасом који би му стегао стомак и мало умањио тегобе. Међутим, он кошта око 15.000 динара, а некадашња звезда екс YУ тај новац нема. Његова и бабина пензија им покрива тек трошкове хране, лекова и део режија.
-Од славе се не живи. Ја сам имао много, много и делио и помагао. Можда се данас нађе неко да помогне мени. Верујем да има добрих људи, оптимиста је чика Бранко, захваљујући се што га нисмо заборавили.
Јасминка Миљуш
