НОВЧАНИЦИ ПРАЗНИ, ДОМАЋИЦЕ УМОРНЕ

Е, шта нам све доноси јануар сваке године. Поред тога што је ту маса празника, Нове године, Божића, Српске Нове године, слава, ово је некако најдужи месец у години, највише због кућних буџета који се углавном испразне пре времена.

Уз то, фејс је био претрпан сликама породичних трпеза, од погача до разних колача, којима су се домаћице утркивале, ко је спретнији, вештији...Док су оне даноћно спремале својим породицама ђаконије, разно разне, мужеви су у преподневним сатима углавном седели по кафанама. Сведок сам да се у неким кафанама чекао ред како би се дошло до места за столом. Дакле, није тешко закључити, ко стварно ужива у празницима а ко „пада са ногу“.

Иако ове године није било великих прослава у ресторанима због короне, и овај јануар ће се памтити, ако ништа због горе наведених чињеница, које ништа променити неће.

 Што се тиче великих славља на трговима лично бих поздравила оне градове који су одустали од тргова преусмеравајући средства у друге сврхе, углавном хуманитарне.

ШТА НАС ЧЕКА?

Ми у Апатину немамо баш чему да се надамо ни у овој години. Бар не што се тиче неких већих инвестиција. Што није тешко закључити с обзиром да нас ни свих претходних година тако нешто није изненадило. Него, пре ће бити да ћемо и даље живети онако у колотечини, по оном добро је и то што има. За нас маторе свеједно, али за младе баш и не. Зато је једно од предвиђања да ће их све мање бити овде.

ПЕТАРДЕ

Ноћима су град засипале петарде, а пси завијали од пуцњаве. Чини се више него претходних година. Ипак, поред клинаца, била сам највише изненађена кад се видела и неке старије особе како уживају у петардама.  А било је и пуцњаве из пиштоља, бар у есовима. Полиција је пролазила колима али било је то узалуд. Срећа није било повређених.  

 

С.П.Ш.