Слоган власти “За нашу децу” на терену, бар апатинском, остао је, у већем делу, празна прича. Неколико дечјих игралишта и “пресвлачење” кошаркашког терена у есовима није оно што би требала да буде истинска брига за децу. Осим игралишта са прескупим мобилијаром, нашој деци су пре потребни пристојна школа и спортска сала, топле учионице и свлачионице и уредни тоалети.

Нажалост, апатинска деца то немају. Недавно смо видели како данас изгледа зграда ОШ “Жарко Зрењанин”. У ништа бољем стању је и спортска хала, која је недавно понела име Раде Ратко Вејин, по нашем суграђанину, хероју, који је 1999. године изгубио живот у бици на Паштрику.

За Дан државности, када је свечано откривена спомен плоча са именом нашег хероја, уређени су фасада и хол спортске хале. Оно што је остало далеко од очију бројних гостију и јавности је озбиљно запуштен и неуслован простор за боравак деце.

-Ово је брука и срамота Апатина и школе са више од 1.200 ученика и најбољи пример на ком се види “улагање” у будућност наше деце. Пре подне у школи, а после подне на тренинзима, овде продефилује око 1.000 деце, која би у овом потенцијалном леглу заразе, смрада, буђи, разбијених врата и шалтера, голих струјних жица требало да се пресвлаче, перу руке, умивају се и туширају, наводи наш саговорник, који је принуђен да у овом простору проводи више сати недељно.

Не треба заборавити ни то да просторије хале користе и бројни спортски клубови који долазе на гостовање у Апатин.

Није спорно да су нашем граду потребни и музеј и визиторски центар и реновинарана главна улица и клизалиште и новогодишњи украси и концерти и Рибарске вечери....

Али, сложићемо се, пре свега тога, неопходни су нам нормална школа и спортска хала. У којима ће нашој деци бити удобно и пријатно. То им, најмање, дугујемо.

Ј.М.