НАШИ „СТРАНЦИ“ КУПУЈУ

Наши људи који раде у иностранству користећи Ускршње празнике, њих већина, овога пута размишљају да то искористе за куповину уља и брашна. Тиме могу знатно уштедети и и још важније сваки случај обезбедити. Ово је први пут за низ деценија да наши људи из развијених земаља где су отишли да за зарадом и бољим животном стандарду имају нешто што им и њихова земља овога пута могла осигурати.

Са друге стране, малобројне вести који стижу од тамо, је бојазан наших да ће можда остати без посла. Та бојазан ствара несигурност у којој се нико лагодно не осећа. Па, ваљда ће и ово све проћи. Треба издржати а ми овде смо све најгоре прошли те се надамо да смо бар мало очврсли. Мада је то слаба утеха, коју нико не жели.

ЂАЦИ КО КРОМПИРИ

Наши ђаци који путују до сомборских школа сваког дана путују ко „кромпири“. У нафреквентнијем термину од 7,30 па у повратку у 13,30 сати саобраћају само два аутобуса, по један тамо и овамо. Они су дупке пуни. По нашем сазнању о овоме брине „Апатинтранс“ по много чему чувен од почетка његовог оснивања баш у нашем граду. Питамо оне који би требало да воде рачуна и одлучују у овој фирми размисле о овоме. Тим пре, јер многе, па и ове не баш ситнице, код нас теку по инерцији.

ОДАХНУЛИ ПАЦИЈЕНТИ

Многи моји познаници, пацијенти већ чувене доктроке опште медицине из Сомбора, су одахули, а по неки ме и почастили, кад су чули да она више не ради у нашем Дому здравља. Како сазнајем доктор који је дошао на њено место је млад и изузетно љубазан према пацијентима. Чак толико да су остали шокирани.

ШКОЛИЦА РОКА

Давно нисамо чула овако лепу вест као да се основала „Школица рока“ у нашем граду. То значи да смо бар мало се одлепили од промоције турбо народњака. Професор музике Мешинковски је показао и други пут васпитања и музичког образовања младих. Више пута Браво.

 

С.П.Ш.