Да ли због лошег времена или најваљене блокаде од стране чланова и пријатеља Природњачког центра “Мали Петров салаш”, данас нису одржани никакви радови на шумском путу који води ка салашу и парку природе шума Јунаковић, у режији, како се незванично чуло, директорице Бање Јунаковић. Како сазнајемо, требало је да се, на почетку пута, поставе стубови који би физички онемогућили пролазак возила и да се, већ припремљена земља, распе по путу. Иако су, из извора блиских директорици Бање, обавештени да је акција отказана, власник салаша и председник Природњачког центра, као и десетина његових пријатеља су, за сваки случај, возилима блокирали пут где су требали бити извођени радови, а за блокаду је било спремно и неколико трактора и других машина.
Лоши односи међу првим комшијама, директорице Бање и власника салаша трају више од годину дана. Иако је Рашета више пута предлагао да се проблеми реше директим разговором, за столом, комуникације још увек нема. А када нема комуникације, “раде” дојаве. За данас, у 9 сати, требало је да се “нешто ради” на путу ка салашу и шуми, како би се он “онеспособио за коришћење”. Уследила је контрареакција чланова Природњачког центра, најавом на друштвеним мрежама да то “неће дозволити”.
-Након што би скинули шљунак који смо ми поставили на пут, насули би земљу, коју су истоварили поред стазе и посејали траву. Она (директорица Бање прим.а) не сме да том путу промени намену, јер је он ту дуже од века. Мој извор ми је рекао да се за данас спрема акција на делу пута за који вд директорица сматра да је дат Бањи на кошићење, што није истина и може се доказати изводом из земљишних књига. То је јавна својина, сви је смемо користити и не сме да јој се мења намена. Овим и досадашњим потезима, она је спречавала коришћење преосталог дела путу у дужини око 400 метара, који је одувек служио за приступ овом делу шуме Јунаковић, од 1983. године парку природе, а од 2005. године споменику природе шума Јунаковић, објашњава Петар Рашета, председник Природњачког центра и власник “Малог Петровог салаша”.
Од акције, дакле, данас није било ништа. Што не значи да, већ наредних дана, неће бити нових покушаја да се пут онеспособи.
А зашто? Зато што неко трећи, најбитнији у целој причи, локална самоуправа - ћути, не чинећи баш ништа да овом проблему стане на крај. Да свим странама јасно стави до знања шта и ко (не)сме ту да ради. До тада, неће бити мира.
Инцидент је данас само избегнут. До неког следећег пута када ће се можда и догодити...
Коме је то у интересу и због чега?
Ј.Миљуш
