Опет се потврђује исто. Након изградње и уређења неког простора велики проблем постаје његово одржавање. Без обзира где се налази и о чему се конкретно ради – од дечјих игралишта, фасада, зеленила, до шеталишта на Дунаву, свугде је исто. Похабано, уништено, откинуто, неофарбано...

На шеталишту, најлепшем простору поред Дунава, тужан призор. Скоро свака друга клупа је окрњена, са сломљеним или откинутим даскама, неке су поодавно склоњене са шеталишта, али никад и враћене. Грмови и стабла, као и гомиле песка, сада већ обрасле у траву, добрим делом заклањају поглед на реку.

Није све у недостатку новца, а ни времена. За ово не треба пуно. Поправити и освежити клупе, те покосити и изравнати део где је некада био депо песка. Треба ли подсетити да је крај шеталишта код шумске, а не код Храма?

Ј.М.